Putovanje u Đer – Gyor

Prolećni odmor DA ili NE?

Prolećni odmor po srednjoj i istočnoj Evropi?

DA, zašto da ne !!!

Zašto prolećni odmor?

Nekako kada dođe proleće i temperature porastu osećam se pomalo umorno, pa mi je potrebno neko okrepljenje koje će me na kraju i inspirisati za neke nove životne i poslovne poteze. Temperature nisu visoke, tako da osim nogu i mozak može lepo da funkcioniše.

Putovanja po Evropi su takođe i značajno jeftinija van sezone godišnjih odmora (jun, juli, avgust) i u kombinaciji sa nekim vikendom može da bude pun pogodak sezone.

Zašto srednja i istočna Evropa?

Nekako mi se čini da svi nešto hrlimo ka tom pustom zapadu, uključujući i mene. Sve nam se tamo čini bolje, lepše, otmenije, uređenije. Međutim ovim putovanjem sam se uverila da je ostatak Evrope nepravedno zapostavljen. Ne tako daleka Mađarska, Slovačka, Češka, pa i istočna Nemačka takođe svog konja za trku imaju.

Sa kime?

Nakon prelistavanja i gledanja desetine site-ova, privatnog smeštaja i turističkih aranžmana odlučila sam se na ovaj put u organizaciji mog planinarskog kluba PSD “ Železničar“. Sve sam dobila u jednom paketu, smeštaj, hranu, turističko-gastronomskog vodiča za svo vreme boravka na putu, pa i lepe pešačke ture, naravno i zabave.

Vrlo sam bila skeptična na samom početku svog puta. Supruga nisam uspela da nagovorim da mi pravi društvo. Pretpostavila sam da ću u to doba godine biti ako ne najmlađi putnik onda jedan od najmlađih. Sve koje sam zvala imali su neki razlog za „NE“.

Ja sam morala da prelomim i krenem po prvi put u životu na put sama. Vrzmale su mi se u tim trenucima razne teme i pitanja bez odgovora po glavi. Treba da idem na put sama sa tamo nekim ljudima koje ne poznajem ni iz viđenja. Šta ću sa njima da pričam, kako da delim sobu sa nekim koga u opšte ne poznajem?

Ljudi se teško odlučuju za prolećna putovanja, pogotovo oni mlađi,  verovatno iz više razloga, što finansijskih to i zbog nemogućnosti korišćenja godišnjih odmora u tom periodu.

U zavisnosti od jačine želje za putovanjem pronalaze se i načini za „kako“. Kombinacija sa vikendom za manji broj dana godišnjeg odmora, sam svoj organizator puta ili kao ja uz planinarski klub za manji budžet.

Retko najmlađa

Kako sam i pretpostavila, bila sam najmlađa u busu, iako u ovim godinama se to ne postiže baš tako lako 🙂 . Mislila sam da ću se najstrašnije smoriti tih 6 dana. Na kraju sam se sa svim „mamama i tatama (neki su bili i stariji od mojih roditelja)“ provela fenomenalno, dobro smo se družili, zezali, izlazili i obilazili znamenitosti.

U busu nikada nije bilo dosadno, od viceva do prozivki i šala na račun i za račun svih.

Ako me pitate da li bih opet išla, ko iz topa bih vam rekla „DA“ .

Mislim da vam to najviše govori kako mi je bilo svo to vreme sa njima.

Inače za samo 6 dana obišli smo Mađarsku, Slovačku, Češku i istočnu Nemačku.

Putovanje u Đer

Svoje putešestvije započinjem jednim malim i lepim mestom u Mađarskoj – Gyor ili Đer kako ga mi čitamo i zovemo.

Srednjevekovni grad koji se nalazi na pola puta između Budimpešte i Beča ili na od prilike 490 km od Beograda.

Đer je šesti najveći grad u Mađarskoj i nalazi se na jednom od važnih puteva u Evropi. Poznat je i po proizvodnji AUDI sportskih automobila: Audi TT, A3 kabriolet, A3 limuzina, kao i mnogih motora (90% svih Audi motora se prave u Đeru). Moguće je posetiti fabriku u Đeru, samo treba isplanirati ranije.

Početak u Beogradu

Iz Beograda smo krenuli ranije kako bi imali dovoljno vremena da vidimo i probamo sve ono što nam nudi Đer. Put je u najavi već bio naporan, jer u samo 6 dana treba obići toliko toga.

Čim je duže sedenje u autobusu ili bilo kom drugom prevoznom sredstvu, barem kod mene se odražava na stomačne tegobe. Ovoga puta sam predupredila situaciju i ponela sa sobom moj malecni lični blender (Breville Blend Active). Užina i zdrava ishrana je samim tim svakodnevno bila sa mnom (uvek drugačiji smoothie u spoljnjem džepu mog ranca).

Za zdrav život uvek treba imati vremena.

Autoput

Put do Đera nas je vodio pored starih seoskih imanja. Iako pomalo zapuštena delovala su prilično idilično.

Mesta za odmor je bilo na pretek. Našao se i po koji restorančić za uživanje u mađarskim specijalitetima koji su vrlo srodni našim ukusima.

I konačno..

Stigosmo u naš skromni hotel Amstel Hattyú Fogadó. Brzinski smo se raskomotili i krenuli neko u obilazak varoši, a neko u termalne bazene po kojem je Đer takođe poznat.

Termalni bazeni

Ako ste u Đeru, vredi posetiti Rába Quelle Gyógy . Prvi bazen je sagrađen 1931, a danas se kompleks deli na avanturistički (tobogani i zanimacije za one mlađe) i termalni. Temperatura vode je od prilike između 29°C  i  38°C . Cena ulaza je oko 10 €.

Šetalište

Prelepi dan uslovili su da šetalište uz reku bude još lepše. Đer leži na ušću reke Rabe u Dunav.  Šetnja je „must do it“.

Stari topovi duž obale i jedno od mesta za kraći odmor uz svež vazduh:

Bogato i florom i faunom. Ovo je bio tata Patak, a mama je jurila pačiće po obali.

Restorani i kafići za predah

Prošli smo i Ulicom Baross Gábor, koja predstavlja pešački deo centra grada, a gde se nalaze kafei, restorančići, a takođe gde možete videti i mnogo baroknih fasada.

Mi smo u jednom od centralnih restorančića (na Széchenyi tér) se relaksirali uz odličan prosecco sa sokom od pomorandže i kuglom sladoleda.

Odlično je izgledao, ali je bio još boljeg ukusa. Mada i društvo nije bilo za bacanje 🙂 .

Čarobni napitak:

Centar grada

Széchenyi tér je glavni trg u Đeru čak iz 14 veka. U srednjem veku ovde je bio centar života, a i smrti za neke jer se nalazila i giljotina. Po spisima 1715 je bila poslednja egzekucija.

Glavna istorijska zgrada na trgu je Benediktinska crkva i manastir, koji je originalno sagrađen 1667.

Šetajući tako po centru grada naiđosmo i na glavnu ulicu sa velelepnom zgradom u sred malog Đera koja me je oduševila. Sagrađena u neobaroknom stilu, kako nam rekoše. Ceo trg je popločan mermerom. Odmah u blizini je i železnička stanica.

Gradska skupština:

I prelepi parkić odmah preko puta, naravno sa mogućnošću da obiđete grad i biciklom što i nije bila tako loša ideja.

Ako se umorite i treba vam osveženje u vidu flašice sa pijaćom vodom ili pak voće možete iste nabaviti svuda po gradu. Bilo je sasvim dovoljan broj prodavnica ala ova naša sa slike:

Šta se sve može videti?

Pešačka tura nas je navela i na Đerovu Sinagogu koja je izgrađena između 1868 i 1870.

Crkva Carmelite, sagrađena između 1713 i 1725:

Unutrašnjost Katedrale Device Marije:

A probali smo…

Na kraju dnevne ture čekala nas je večera u hotelu. Umorni od puta, šetnje i termalnih bazena, pa još i gladni…mrtva tišina u restoranu i svako gleda u svoj tanjir 🙂 :

Na meniu tradicionalni mađarski gulaš i bareni krompir (ljutenica kao salata):

Tradicija na tanjiru

Kada pominjemo gastronomski užitak u Mađarskoj, ono što morate da probate je:

1. Lángos – prženo testo koje se obično jede premazano pavlakom i sirom. Neretko se sreće sa belim lukom i kečapom. Spada u vrlo popularnu uličnu hranu.
2. Gulyás – pikantnija varijacija na temu, već pravili :), probali i uživali.
3. Halászlé – riblja čorba (rečna riba, naravno). I mi imamo našu riblju čorbu, ali treba probati i mađarsku.
4. Dobostorta– čokoladni puter krem, preliven karamelom sa hrskavim ivicama od oraha 🙂 .
5. Flódni – mađarsko jevrejski dezert. Sastoji se iz 4 sloja: oraha, jabuka, maka i džema.

A ako vam ostane još vremena probajte i:

1. Pileći paprikaš – kremast, začinjeni i ljutkast paprikaš često serviran sa knedlama ili pastom.
2. Töltött Paprika – punjena paprika. Zar ne prepoznajete nas 🙂 ?
3. Lecsó – Bećar paprikaš
4. Meggyleves – kremasta čorba od višanja
5. Palacsinta – pikantne palačinke punjene mesom (teletina sa pečurkama, piletina, kobasice)

Za ceo Đer vam treba nepuna 2h lagane šetnje, tako da ako noćite u njemu vredi ga videti obasjanim noćnim osvetljenjem.

Uživajte dok ste u Đeru. Ovu kombinaciju možete napraviti i za vikend. Svaka promena sredine dobra je za dopunu baterija.