Nacionalni park i kanjon reke Nere
Jedan od najlepših kanjona u okruženju i samo na 140 km od Beograda. Kanjon reke Nere. Mi već planiramo još jednu turu, samo više u letnoj varijanti. Sigurna sam da je ovo prava destinacija za beg iz grada u vrelim letnjim danima.
Gde se nalazi?
Nacionalni park i kanjon reke Nere – Beušnice (Cheile Nerei-Beușnița) se nalazi na jugu Aninskih planina što pripada jugozapadnoj Rumuniji, Karaš -Severin okrug. Reka Nera je inače poznata kao granica između Srbije i Rumunije. Dugačka je 131 km, uliva se u Dunav odakle počinje Đerdapska klisura. Prava lepotica nacionalnog parka je reka Beu, pritoka Nere.
Kako stići do tamo?
Može se i u sopstvenoj organizaciji jer ima staza koje nisu zahtevne, kao ova na kojoj sam ja bila ili preko nekog planinarskog kluba koji će vam pokazati nešto više što možda sami ne bi našli. Ovu turu sam obišla sa PSD Kopaonik i Goranom.
Nažalost nas vreme nije baš poslužilo jer je bio promenljivi maj, ali smo uživali u svakoj stopi. Prijala je sva ta kiša. Vraćala me je u detinjstvo, jer skoro nisam dozvolila sebi da tako pokisnem.
Granica
E sada, naš put je išao preko Pančeva i Bele Crkve do graničnog prelaza Kaluđerovo. Moram priznati da smo na graničnom prelazu čekali više od pola sata, a da me pitate zašto, nemam pojma. Sigurna sam da nije postojao ni jedan valjani razlog, tako da naoružajte se živcima kod Rumuna.
Kada pređete taj famozni granični prelaz (nit manjeg prelaza, nit manje vozila nit više čekanja), odmah tu u blizini (400 m) nalazi se i prva neka kafana gde se može popiti kafa ili šta već ko želi.
Pit Stop
Na raznim web site-ovima sam čitala, primaju sve valute…ali džaba sve to kada su toalet zatvorili. Tako da ako vam se slučajno ide u toalet, najbolje za to je majka priroda. Muški za to nisu imali problema, ali malo za nas ženskije ta majka priroda je više izgledala na izvolte. Tako da sam ja ostala suzdržana.
Kako smo završili odmor kod kafane bez toaleta (u slučaju kada naiđe autobus) prešli smo još 30-tak km kako bi stigli do kanjona. Mape i neke od tura možete videti i ovde.
Poslednjih nekoliko km našeg putovanja bilo je i pomalo strašno…širina puta je bila knap za autobus, a sa jedne strane provalija. Kola su ipak bolja varijanta iako smo mi uspešno i busom stigli. Put je dvosmeran, pa kada vam dođe vozilo iz suprotnog pravca tek onda počinje igranka.
Šta videti?
Kanjon reke Nere
Naša odabrana staza je bila lagana i kroz šumovit krajolik zbog vremenskih uslova. Koliko je tu priroda bajna i sjajna rečima se ne može opisati, pa je najbolje slikama dočarati:
Na putu utabanom stazom nailazili smo na mnoštvo kaskada i vodopada.
Cascada La Văioagă
Ovde i te kako treba biti oprezan pogotovo u kišnom periodu jer je sve oko kaskade prilično klizavo. Iako sam imala više nego odgovarajuću obuću za pešačenje, malo potcenila vremenske uslove i bila neoprezna. Ta neopreznost me je koštala velike ogrebotine na turu čiji ožiljak i dan danas imam, iako je prošlo skoro dva meseca. Da ne pominjem i to da je malo falilo da skroz proklizim i upadnem u vodu.
Šta jesti?
Seosko imanje, u blizini koga se nalazi i ribnjak sa svežom pastrmkom. Postoji i mali restorančić gde se može i pojesti po nešto, uključujući i svežu pastrmku, što sam ja naravno probala iako je lila kiša 🙂 . Kakvo je to putovanje bez nekih kulinarskih ukusa 🙂 ?
Mali vodopad i kaskada pred Ochiul Beiului.
Must see Ochiul Beiului – Jezerce sa kristalno čistom vodom duboko je samo 3,6 m.
Malo sam se zanela
Vrlo interesantna priča jeste da se jezero ne zamrzava ni pri veoma niskim, zimskim temperaturama, jer sa izvora konstantno dotiče nova količina vode osvežava jezero.
Ispričane legende
Ovim jezerom je inspirisano mnogo legendi. Jedna od njih je tragična ljubavna priča (nešto slično kao Romeo i Julija).
Legenda kaže da se sin čuvenog turskog Bega, zaljubio u pastirovu kći. Kako se beg nije slagao sa njihovom ljubavlju, on je odlučio da ubije devojku. Pun tuge i žalosti Begov sin je prolio toliko suza koje su napravile jezero, a boja jezera u stvari predstavlja boju njegovih očiju. Skrhan bolom dečak je odlučio da sebi oduzme život.
Takođe, legenda govori da se on pretvorio u jezero Ochiul Beiului, a da je njegova izabranica postala reka Beušnica.
Druga legenda kaže da za vreme Sânziană – tokom letnjeg slavlje u Rumuniji, vile se okupljaju oko jezera gde plešu i kupaju se. One su takođe omađijale ljude svojim šarmom.
Dolaze vanzemaljci 🙂
Mostić na samom ulazu Cascade Beuşniţe.
Cascada Beuşniţa – jedan od najlepših prirodnih prizora zbog čega je vredeo svaki korak i kiša koju smo prevalili.
Šta nismo videli?
Osim ovoga, u ovom kraju može se videti još mnogo toga: na izlazu iz sela Sasca Romana veliki viseći most preko reke Nere, Lacul Dracului (jezero plavo zelene ili ljubičasto crne boje u zavisnosti od vremenskih prilika), tuneli. Sve ovo ostaviću za još po neku interesantnu priču iz Rumunije.
A sada malo i uživo:
