Sa druge strane vrata najluksuznijih resorta Dominikanske Republike
Egzotika preko bare
Kada smo se odlučili za prelazak preko bare, bilo nam je žao, a da ne iskoristimo tu priliku i posetimo neko od egzotičnih država za letovanje. Opcija je bilo raznih: Kuba, Meksiko, Bahami, ali ovoga puta karta je pokazala na: Dominikanska Republika u julu. Uraa!
Ovo je jedno od onih putovanja gde morate da budete deo ekipe jednog od resort-a, pogotovo ako prvi put dolazite i bookirate smeštaj.
Nisam znala šta da očekujem od svega, nisam imala ni predrasuda..samo su mi se neke pretpostavke vrtele po glavi.
Dugo sam razmišljala o tome koje lice Dominikanske Republike da vam pokažem. Sva lica popularne Dominikane su mnogo lepa, živa, vatrena, puna osmeha, plesa i muzike, ali samo neka od njih su pomalo i tužna.
Šta se krije iza tih veselih i srećnih lica i iza vrata koja za sobom zatvore kada im se završi radni dan u nekom od resorta (ako već tu i ne borave, a daleko od svojih domova).
U kojoj sve vrsti luksuza smo uživali unutar samog resorta ću ostaviti za neki od narednih postova.
Dominikanska Republika u julu
Kako izaći iz resorta?
Ovo sam se i ja pitala nekoliko meseci pre odlaska. Mi nismo od onih turista koji se zalepe za resort i ne mrdaju nigde. Šta više, ovo nam je bilo prvi put da smo deo nekog resorta sa „all inclusive“ varijantom.
To me je više nego brinulo. Mislila sam da ću da se smorim najstrašnije.
Kada sam se raspitivala gde i kako izaći van zidina resorta najčešći odgovor koji sam dobijala jeste „ne izlaziš“ jer je tamo „jad, beda i sirotinja i nema ništa“.
Ja jad, bedu i sirotinju viđam i u svojoj zemlji, ali me to ne sprečava da se slobodno krećem.
Njihov odgovor me nije zadovoljio…pa sam nastavila dalje..
Jedan od izlaza mi je bio uz pomoć agencija koje vode u obilaske. Raspitivali smo se kod više njih i zaključila da za naš boravak od 8 dana ima dovoljno organizovanih ekskurzija.
Krenula sam zakamuflirana, naravno 🙂 jer su me strašno naplašili pre toga 🙂 .
Ako me sada pitate posle svega što sam tamo videla i prošla da li bi opet isto napravila, moj odgovor je „DA“.
Deluje mi nezamislimo da tamo tumarate sami, bez vodiča ili barem nekog vama poznatog Dominikanca. Nije to odeš u rent a car agenciju uzmeš kola i mapu i kreneš od jedne do druge tačke u obilazak. Pa s’toga držite se organizovanih ekskurzija, barem za prvi put, kojih ima sasvim dovoljno.
Šta se krije iza zidina luksuznih resorta
Veličanstvena i netaknuta priroda.
Ok, klima nije baš po mom ukusu jer je vlaga 90% na temperaturi od 30°C . Zato dosta pamučnih stvari treba da imate na sebi, a i dosta vode da pijete. Od tada sam zavolela klima uređaj 🙂 .
Ali je i zbog toga sve tako zeleno, bogato i opištajuće.
Zamislite Ferdinanda ispod ovog drveta.
Ovde se sigurno snimao film Anakonda
Loša ekonomska situacija
Nažalost, velika tuga koju sam osetila gledajući sve ostalo…opšte siromaštvo. Većina stanovništva je na ivici materijalne egzistencije. Da situacija bude još gora, to isto stanovništvo mora dodatno da izdržava i izbeglice sa Haitija, koji svakodnevno naviru.
https://www.facebook.com/Putovanjesaukusom/videos/1206630099447165/
Gradovi sa siromašnom infrastrukturom, ulice prepune.
Najčešće prevozno sredstvo je motocikl.
Ili pikup sa otvorenim zadnjim delom…jer tako može više da stane
https://www.facebook.com/Putovanjesaukusom/videos/1206630139447161/
Imaju oni i javne institucije, ali ne broje toliko članova kao iste u ostatku sveta.
Ovako izgleda vangradska policijska stanica
Banka ili kockarnica? Po novim saznanjima ovo su ipak kockarnice i nažalost posećene vrlo rado od velikog broja mladih ljudi.
Nešto me ove barake podsećaju na neka nadam se davna vremena
Ako zađete malo u sela, najčešće slike nisu mnogo ohrabrujuće. Kuće su izgrađene od blata i drveta. Naravno da postoje i bogatiji domovi izgrađeni od cigala, ali se oni retko sreću.
Umesto brojeva na kućama, poštar ih razlikuje po bojama. Pa tako odnosi poštu u selo El Salado, plava kuća.
A kako izgleda lanac snabdevanja u malim mestima
Školstvo u razvoju
Saznala sam i da vlada Dominikanske Republike u novije vreme dosta ulaže u obrazovanje i škole. To bi na neki način dosta doprinelo razvoju dominikanskog društva i ekonomije.
https://www.facebook.com/Putovanjesaukusom/videos/1206630246113817/
Stanje koje sam ja zatekla bilo je baš izazovno. Država je obezbedila škole, sa kakvom takvom infrastrukturom, deca mogu, a i ne moraju da idu u nju. A o tome da li će ići i kada će krenuti odlučuju roditelji. Pa se tako mogu videti deca koja su različite godine rođeni, a pohađaju isti razred.
Još jedna obeshrabrujuća činjenica mi je bila ta, da država nema review stanja među decom, koliko od onih koji su krenuli u školu su istu i završili.
Moglo se i donirati za njihove škole, što smo mi i uradili. Kako nada poslednja umire….pa se tako i nadam da će ova lepota od deteta naći neki bolji život sutra.
Dok ne zažive informacije o boljem školstvu, tamo će deca najčešće visiti iza bodljikave žice školskog dvorišta ako tako mogu da kažem:
ili na ulici
moleći za sreću od USA $ 1
A šta neki rade da bi preživeli?
Obrađuju plataže banana
Izvoze kakao
A i kafu
Bave se i njihovom preradom
Ali i kada prođete sve to, vidite svojim očima i naučite nešto iz njihovim sudbina…znate šta je ono što vam najdublje ostaje urezano u sećanje…
Sreća, sreća, radost
Njihova srećna lica, nasmejana i lepa iako im je život pun izazova.
Vedar i muzikalni duh.
Oni su narod koji u svakom trenutku mogu da zapevaju i zaigraju, njima nije potreban povod za tako nešto.
A tek kakav osećaj za ritam imaju…..da mi je barem 0,5 % onoga što oni imaju.
https://www.facebook.com/Putovanjesaukusom/videos/1209473629162812/
A tek onda dolaze na red..
Karipsko more
Zalasci sunca zbog kojih vredi prevaliti pola sveta.
A da bih opet došla i bila deo te kulture i duha u nadi da će nešto od tih magičnih stvari preći i na mene, moram prvo da odem i napustim ih teška srca…pa smo i tako posle prelepih 8 dana u Dominikani morali istim putem kući.
Ali moram da vam priznam, po prvi put sam bila srećna što sam rođena tamo gde jesam.
