Dobra prezentacija pola puta do klijentovog stomaka
Festival sira u Beogradu
Juče prođe još jedan Festival sira u Beogradu, peti, ali ko to broji.
Samo da ih ima što više 🙂 .
Ovoga puta prepad na Savamalu i Mixer House Beograd je bio nedelja oko 12.30h. Što bi rekli drugo poluvreme.
Računam umorili se svi, neće biti gužve.
Međutim, ja se jedva probih da uđem na vrata.
Okrenuh pogled ka štandovima, a njih nigde nema…ne vide se od posetilaca.
Izljubih se tu sa nekim meni dragim ljudima (sami će se prepoznati), naoružah se pitanjima i kamerom i krenuh u probijanje.
Gužva je bila veća nego ikada, pa sam morala da imam neku logiku kako ću i gde da se zadržavam. Na štadovima u opšte nije bilo mesta za neko duže zadržavanje, slikanje itd.
Odlučih da se prepustim očima. Srce ću da vam dam na kraju 🙂 .
Ne čitam ni ko je, ni šta je, ni od čega je sir, već gledam koliko će prezentacija da me povuče da probam.
Bilo je njih dosta, štandovi razno razni…od pića, preko mesa, sireva, zimnice do slatkiša. Danas su me zanimali sirevi, a slatkiše ne odbijam 🙂 .
Prezentacija je pola puta do klijentovog stomaka
Moram priznati neki su me razočarali, neki su ispunili moja očekivanja, a neki su me i oduševili.
Za porođenje sa prošlom izložbom koja je bila u oktobru može se pročitati i ovaj tekst.
Čovek prvo jede očima, a onda sve drugo dolazi na red. A mene su moje oči odvele na ove štandove:
Štand Livanjskog sira
Razne varijante sa biberom, običan, reserve. Nažalost Reserve koji je i prošlog puta bio moj favorit je planuo već prvog dana, tako da nisam uspela da ga uvrstim u moju potrošačku korpu ovoga puta.
Ja, inače volim rustične prezentacije u etno stilu, pogotovo ako se nešto domaće prezentuje. Zato ćete i primetiti da su se takve stvari najviše svidele mome oku.
Livno i okolinu smatram kao domaće 🙂 . Sir je stvarno fantastičan, ima tako pun i snažan ukus i prosto traži neko dobro vino. Osim onako sirovo nasečeno mogao se probati u kombinaciji sa maslinovim uljem i začinima.
Profesor Budimirović
Koziji sir svetske klase. Tu se nema šta mnogo reći i prošli put je bio među mojim favoritima. Po meni prezentacija odlična. Odmerena, hedonistička količina narezanog sira na dasci, koja maslina, suvo voće, grožđe, pa i crni hleb…
Samo kada pogledate podlogu na čemu je sve to servirano jasno vam je da ko zna zna 🙂 .
Le Jardin du goût, Vrt Ukusa
Zvuči francuski 🙂 . Oni su novi za mene. Njih nisam primetila prošlog puta. Prezentacija sira u „supi“ je očarala moje oči. A i sam sir je bio odličan. Deluje mi da Vrt Ukusa obećava.
Još jedan interesantan oblik sira iz Vrta …sir u obliku rezanaca za supu ili špageta, dimljeni i obični. Ovim sirom bih zamenila kokice dok gledam film 🙂 .
Prvi put sam videla nešto što liči na francuski Brie, ali u domaćoj radinosti. Nisam slikala jer je ostao komadić.
Sve nam ove inovacije dolaze iz Zemuna. Jedino mi nije jasno, gde drže krave u Zemunu?
Da li sam ja Srećna Koza?
Još jedna interesantna prezentacija, Srećna Koza, poljoprivredno gazdinstvo Miloš Todorović iz Velikog Gaja.
Štand na festivalu je izgledao ovako, a pogledajte i website neko se baš potrudio. Svaka čast.
Odmerena količina sireva (bilo je malo više narezano, ali dok sam ja uspela da se probijem i slikam sve se pojelo). Nije sir, ali opet vredno pomena, kobasica interesantnog ukusa, kombinacija mesa mangulice i koze…
I kao poslednji štand koji je privukao moje oči je bio i ovaj, Friški Jazački
Bilo je i miris i ukus, sve su prodali 🙂 .
Dajem srce?
Kada sam sve obišla prvi krug, vratila sam se i drugi da vidim da mi možda nije nešto promaklo. Ovde možda prezentacija nije bila jača strana, ali ukus svakako jeste, pa se i našlo u mojoj potrošačkoj korpi.
Gazdinstvo Janjić iz Valjeva, prodaju svoje proizvode na Cvetkovoj pijaci (štand 43). Odličan domaći sir.
Neprikosnoveni Djudjini paketići, ja ih prosto obožavam. Mama Djudja je skoro sve prodala kada sam ja došla, tako da i nisam zatekla prezentaciju. Ostala su dva poslednja paketića koja sam srećom ja ubacila u svoju potrošačku korpu.
Sve u svemu moja potrošačka korpa je izgledala ovako, a Djudjin sir je gore desno na dasci 🙂
Interesantno na festivalu
Bilo je i neki interesantnih stvari.
Da li znate šta je ovo?
Ovo je sušeni koziji but, koji je došao iz jednog domaćinstva poreklom iz Mađarske, a koji sada žive u Kanjiži.
Ukus i miris mesa je bio odličan, bez jakih aroma koze. Možda za mene malo slaniji, ali sigurna sam da ovaj delikates može da nađe svoje mesto na rafovima. Recimo da, ako bi smanjili količinu soli u mesu, ja bih im kupila butkice za sve pare 🙂 .
Slatkiše ne odbijam
Završio se moj i drugi i treći krug, pa i četvrti…
Ne mogu da odem, a da se i ne počastim 🙂 , slatkiše nikad ne odbijam.
Crna Ovca. Probala sam sve ukuse. Najteže mi je pao ukus Gorgonzole, a najbolje je prošla malina sa maskarpone sirom i pistaćima. Mlečno kremast ukus koji prosto mami.
Kada ćete imati prodaju na Bežanijskoj kosi 🙂 ?
Utisak
Sajam inovativniji, veći i posećeniji. Svaki od sireva se mogao i kupiti za razliku od prošlogodišnjeg festivala, trebalo je samo doći na vreme.
Moja preporuka, proširite Mikser House ili nađite veći prostor 🙂 zbog nas koji smo nestrpljivi da dođemo do svog omiljenog sira.
A izlagači, uložite dinar više i za neku prezentaciju jer dobra prezentacija je pola puta da klijentovog stomaka 🙂 .
Budite još inovativniji jer samo tako možemo korak napred 🙂 .
Vidimo se opet za koji mesec 🙂 .
