Top 10 razloga za putovanje u južnu Burgundiju
3 ljubavi 1 putovanje
Putovanje u južnu Burgundiju, kako se to kaže, je bilo za moju dušu. Jedan vrlo neobičan i opušten odmor, kakav se samo u životu može poželeti.
Bez stresa, žurbe, gužve, vike i politike.
Kada spojite 3 ljubavi:
- Ljubav prema putovanjima
- prema hrani i njenim ukusima i
- dobrim vinima
dobijete Francusku.
A ako pored toga želite nešto jedinstveno i mnogostrano onda je to definitivno putovanje u južnu Burgundiju.
Sećate li se kako izgleda pijaca u Francuskoj? Ostaje se bez daha, pogledajte ovde.
Putovanje u južnu Burgundiju je još bolje i lepše.
Top 10 razloga zbog kojih me je Burgundija očarala
Negde već krajem maja sam zrela za beg od gradske vreve i vrućine. Pokazalo se da je ovaj izbor (putovanje u južnu Burgundiju) bio idealan za tako nešto.
Pakovanje kofera, low cost avio kompanija i tutanj Geneva.
Onda rent a car, kofera pun gepek i dolazak u Francusku tj. južnu Burgundiju.
Duboki uzdaaahh i već sam opijena svežim i čistim vazduhom. Mmmmmmmm. Ako čvrsto zatvorim oči, vračaju mi se svi ti mirisi svežine…Kada bih samo našla način da mogu da ih podelim sa vama.
Fantastičan spoj prirode i odmora
Moje iskustvo je pokazalo da boravak i putovanje u južnu Burgundiju, pruža velike mogućnosti. Od relaksacije uz lagane šetnje kroz srce francuske prirode, pa sve do aktivnog odmora uz jahanje konja, penjanje i pešačenje po brdovitijim predelima. Ako ste više za adrenalinski odmor, onda svakako ne treba da propustite masiv Morvan koji se drugačije naziva „Burgundijska planina“, gde ima velikih jezera, rečnih brzaka i prostranih šuma. Masiv se nalazi
Ja sam se ovoga puta družila sa laganom šetnjom u društvu prijatelja i svojim fotoaparatom pokušavajući da zabeležim svaki detalj koji je na mene ostavio utisak.
Voda koja opušta
Reka Saone, desna pritoka Rhone, protiče kroz Macon. Macon je osnovan u trećem veku pre nove ere, a u XIII je bio centar moćne Burgundske grofovije. On je mali grad koji vrlo lako i brzo može da se prepešači. Duž rečnog korita prostiru se sa obe strane pešačke staze. Šetnja pored vode uz možda još po neku kaficu u obližnjem francuskom restoranu prava su oaza za nas koji smo cele prošle godine bili u poslovnom spidu. Zgrade živopisnih boja, takođe su mnogo uticale na moje dobro raspoloženje. Ceo ambijent me je asocirao na Mediteran kao odlična priprema za odlazak na more.
Reka Saona u Maconu
Malo smo se okrepili kako bi nastavili dalje:
Živopisna arhitektura
Vino je rođeno ovde
Bez obzira da li znate nešto o vinima ili ste strasni ljubitelj vina treba znati da je Burgundija mesto rođenja vinske kulture. Ovde je vino osnovni element življenja. Na moje iznenađenje vinogradi su dostupni za posetu svima, bez obzira da li ih obilazite u društvu prijatelja, poslovnih partnera ili porodice. Mogla sam da prošetam bilo kojim vinogradom, testiram različite ukuse na izvornim lokacijama, sa mesta gde se grožđe uzgaja i pravi vino. Naučila sam dosta o veštinama pravljenja vina i uparivanju sa odgovarajućim jelima. Bila sam i u čuvenom selu Chardoney koje je poznato po istoimenom grožđu i vinu.
Grožđe je tada tek počelo da rađa
Nije bilo imanja bez vinograda. Tu se zna po rođenju šta ćeš da budeš kad porasteš 🙂 .
Crveno vino nije karakteristično za južnu Burgundiju, ali vredelo je i njega degustirati.
Novi gastronomski ukusi
Ono čemu dosta posvećujem pažnju prilikom odlaska na put jeste i hrana koja se u tom regionu konzumira. Uvek dajem prednost zemljama gde se dobro i kvalitetno jede.
Mnoga tradicionalna francuska jela su rođena u južnoj Burgundiji: Boef Bourguignon, Coq au vin, gingerbread, razni terini, paštete…
Nešto do toga ćemo i spremati u domaćoj kuhinji.
Ono što je meni predstavljalo pravi izazov su puževi. Imala sam više prilika da ih srećem u jelovniku, ali nikada dovoljno odvažnosti da ih probam, pa heavy je. Uobičajeno, posle oklevanja ima kajanja.
Ovi, burgundijski puževi mi nisu izgledali sluzavo (kako sam ja to zamišljala), pa sam se odvažila da probam.
Nažalost, moje uzbuđenje oko degustacije puževa je bilo vrlo veliko pa sam se setila tek po praznom tanjiru da ih nisam slikala.
Puževi su bili servirani u jednom ovalnom sudu, u kome su se nalazile komore kružnog poprečnog preseka (2-3cm u prečniku) u čemu se nalazilo meso u sosu od belog luka i maslinovog ulja. Jednostavna kombinacija sastojaka, ali tako je bilo ukusno.
Evo kako je izgledala posuda (posle mojih puževa):
A evo i mene i necenzurisane (sa sve frizurom 🙂 ) slike kako stavljam puža u usta….Deki me ovekovečio…Tih dana bio je jako inspirisan da ovekoveči mnoge moje stvari „prvi put“…kao na primer ručam puževe i sipam gorivo u automobil (iako aktivno vozim više od 20 godina).
Uhhh samo kad se setim tog prvog zalogaja do trenutka dok nisam shvatila da je u stvari odlično…..bilo je šta ti to treba u životu 🙂
Restoran u kome mi se desilo vatreno krštenje sa puževima La Halte de l’Abbaye u Cluny-u (zvuči kao George Cluny ali nisam ga tamo srela 🙂 možda budete vi imali više sreće). Topla preporuka, ako ste već tamo. U njemu ćete se osećati kao kod kuće.
Nije sve krenulo u južnoj Burgundiji od puževa
Oni jesu ostavili najupečatljiviji utisak, ali bilo je tu mnogo čega što se moralo probati:
- Najpoznatiji francuski hleb „baguette“ koji se tek posle 1920 godine koristio kao jedinstven naziv za taj tip hleba iako je reč „baguette“ postojala i koristila se još mnogo ranije. Danas je on simbol francuske kulture. Ono na šta smo prvo naleteli u Maconu, a gde nam je stomak odmah proradio je pekara sa raznovrsnim francuskim testima. Najbolje su one pekare iz manjih sredina, više su okrenuti izvornom, pa tako i ova koju smo mi opustošili.
Uvek žalim što naši hlebovi nisu ni nalik ovim francuskim:
- Macaroni –nama dobro poznati francuski kolačići
- Tradicionalna govedina slabo pečena
Pečeno po mom ukusu..njam, njam..
- Foie gras de canard a la figue – pačeća pašteta sa smokvama. Ovo sigurno pravimo 🙂 !
- I pre deserta tanjir francuskih sireva
- I neizostavni cream brulee, ali ovoga puta vrlo inovativan sa ruzmarinom (i to ćemo da pravimo)
- A sve to uz Belo ili crno, ne mogu da se odlučim..
Evo i mog druga Dekija, koji degustira….i ja sam posle slikanja, valja se 🙂
Izbor je veliki, ne možeš da se nagledaš, ali i te kako možeš da se napiješ 🙂
Upoznala sam Charolais i Bresse
Charolais je najpoznatija vrsta krava u Francuskoj. Gaji se samo radi mesa i Francuzi su vrlo ponosni na nju. Neizostavan je obrok na južno burgundijskom jelovniku i uvek je posebno naglašen.
Legenda kaže da su lepe bele krave dovedene na obale Francuske tokom krstaških ratova. Prvenstveno su se koristile za obradu zemlje, a kako se broj krava širio u čitavoj Francuskoj tako je ona dobila i drugu primenu – uzgoj radi mesa.
Sada spada u klasu najbolje govedine na svetu.
Od marta do novembra , Charolais se mogu videti kako pasu mirno na bujnim livadama i pašnjacima u regionu južne Burgundije. Nema domaćinstva koje nema barem jednu Charolais.
U blizini Macona se nalazi i može se posetiti Maison du Charolais. Muzej gde se takođe mogu degustirati različiti proizvodi ove vrste goveda, ručati u njihovom restoranu, a po nešto i kupiti za poneti.
Slatka pernata Bresse
Najpoznatija i najskuplja piletina za koju sam čula. Cena reda veličine našeg junećeg bifteka.
Bresse dolazi iz bivšeg regiona Bresse i samo se proizvodi tu, a zovu je kraljica živine. Ona je bele boje i gaji se samo u strogo kontrolisanim uslovima. Organic, nema šta.
Charolais i Bresse su dve najcenjenije životinje u južnoj Burgundiji i zauzimaju važno mesto na njihovim jelovnicima.
Takva prilika se ne propušta kada ste tamo, probala sam paštetu od piletine la Bresse i bila je kako oni kažu par excellance.
Draga moja Charolais, teško ovo vreme, jel da?
Uživala i u arhitekturi
- Cathédrale le Vieux Saint-Vincent Macon –postojanje ovo crkve se duguje Napoleonu I. Crkva se prvo zvala Sveti Napoleon. U ovoj crkvi je održana sahrana Alphonse de Lamartine 1869 godine.
- Stara Saint Vincent Cathédrale
A onda nas je uhvatila kiša, ali nas nije omela…bila je to prava prolećna kiša u svim duginim bojama i tri musketara …ili tri praseta. Ne, ne…ovde je ipak bilo SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE:
- Cluny Abbaye
- Abbaye de Saint-Pierre et Saint-Paul, Cluny – stubovi i centar hrišćanstva
- Gradski trg Alphonse Lamartine Macon i ujedno i muzej
- Maison Descours Cluny – jedna od najstarijih zgrada u Cluny-u
- Saint Pierre Church Macon –sagrađena u 19. veku i nalazi se u centralnom delu Macona
- Saint Laurent Bridge – najpoznatiji most u tom delu sa čak dvanaest lukova
- Uzane ulice grada Cluny –ovako ja zamišljam dobru Francusku….ljubav u vazduhu ♥♥♥
- Montrevel Residence Macon
Naučila nešto novo
- U Maconu je rođen jedan od francuskih najvećih pisaca, prvenstveno pesnik, a onda i političar Alphonse de Lamartine. U svojim pesmama opisivao je rodni kraj, ljubav, idealnu lepotu i daleka putovanja. Jedna od njegovih najpoznatijih pesama je „Jezero“, „La Lac“.
- Macon je takođe poznat i po sajmu vina. Više od pola je belo vino, koje dolazi od Chardoney grožđa, a ostatak spada u rose i crvena. Za testiranje najboljih vina i za isprobati nešto od lokalnih specijaliteta u tom regionu treba ići u Maison des Vins.
- Cluny Abbey je bila najveća hrišćanska crkva na svetu sve dok nije sagrađena crkva Sv. Petra u Rimu. Samim tim sam grad Cluny je bio centar hrišćanstva.
Osetila duh festivala
Sa početkom leta dolazi i muzički festival, na kojem se može uživati od tradicionalne muzike, pa sve do one najmodernije. Ceo taj region uključujući Švajcarsku, koja je jako blizu je tokom juna i jula u znaku muzike. Ako ste ljubitelj muzike, planirajte ovaj put u tom periodu.
E sada i to da mi se desi, pa barem jednom u životu:
Biti na konju
Koliko sam uspela da primetim veliki su ljubitelji konja. U Clunyu npr. je bila velika ergela konja. Čak i kada sam ja bila tamo održavala se neka manifestacija i bilo je posebno gledati sve te mlade džokeje i džokejke kako sa ushićenjem jašu svog lepotana. Konji su negovani i vrlo poslušni.
U okviru obilazaka tih krajeva i u okviru turističkih kancelarija možete za sebe da organizujete i jahanje.
Idila, putujete u sedlu odabranog pastuva ujedno uživajući u prirodi, uz svoj prvi pravi piknik kao iz knjiga, a kako bi osetili duh sedenja uz logorsku vatru.
Ono kada te krene, onda te baš ‘oće 🙂 .
Kooonaačnoo naći svog princa
Svaka devojka se nada i mašta o svom princu, pa i to na belom konju. Ja sam mog princa našla pre mnogo godina, doduše nije došao na konju, ali i pozajmljeni auto je bio dobar 🙂 .
Međutim nisam ni slutila da ću na putovanju u južnu Burgundiju sresti i upoznati još jednog princa, ali ovoga puta sa dvorcem. Na moje iznenađenje ni ovaj nije imao belog konja, umesto njega gajio je bele krave tj. čuvene Charolais.
Osim velikog imanja i kraljevske bašte, nije imao limuzine i poslugu, već je sve vreme držao makaze za obradu grmlja i cveća.
Naravno i „kraljica majka“ je bila tu, tik uz njega, rame uz rame radila je po bašti. Prava Francuskinja, visoka, tankih nogu i uzanih kolena i kratke kose.
Da vas upoznam sa jednim princem i njegovom majkom 🙂 :
Sve u svemu, više ni prinčevi nisu kao što su nekad bili, sada umesto belog konja imaju bele krave, a umesto luksuza makaze za obrađivanje bašte i ruke pune žuljeva 🙂 .
A dvorac(i) ?
Tom prilikom kada sam upoznala princa sam bila u obilasku francuskih dvoraca. Jedan od njih je bio i Chateau de Berze, a drugi Chateau de Pierreclos, prelepi vrtovi, dosta istorije i zanimljivih priča o zamcima i današnjem životu u njima. Velike takse i porezi na posedovanje zamka, najčešće su žalbe prinčeva.
Chateau de Berze je bio zamak „mog“ princa.
A moji Deki i Suki ulaze prvi.
Veliko je….al’ može i sa vodičem…
Što ima pogled…odavde puko pogled na vinograde.
Ovde su se krili neki vitezovi:
A kad sam htela da otkrijem gde su sada bilo je baš…povuci, potegni …..ručicu (ali ručicu za zvono)
Ako nisi dobar prvo te ustrele
A onda te bace u bunar
Pa zar nije bio pravi zamak za Trnovu Ružicu
E tu smo se već malo zabavili 🙂
Ovde je princ bio malo imućniji….ispred njegove avlije bilo je parkirano jedno 7 komada BMX Z3, samo su se u boji razlikovali….hoću da kažem moglo se birati što za devojčice to i za dečake.
A onda ulaz na velika vrata:
E sada kada hoćeš da biraš, moraš Tantalove muke prvo da prođeš.
Ovde sam se još držala 🙂
A onda je prešlo u ozbiljnu zezanciju 🙂
Dve Suzane na svojim „konjima“, ali punih vina 🙂 Krenulo nam..
A sada zamak i spavanje:
Nisam mislila na ove Z3 što su parkirani ispred zamka, nego na one prave….ovo su automobili za sobarice i kuvare 🙂
Manje vina, manje vina …
Između obilaska dva zamka išli smo i na degustaciju belih vina. Veliki broj prodajnog prostora sa mogućnošću kupovine raznih francuskih proizvoda.
Tradicionalnih pašteta što od patke, guske, njihove Bresse (bele kokoške), preko kozijih sireva, do džemova, ulja, belog ili crnog vina. I pored tolike degustacije ovo putovanje u južnu Burgundiju mi nije ostalo zapamćeno po glavobolji.
Svaki od zamaka je imao i svoju proizvodnju vina, koju ste takođe mogli da ponesete kući. Koje god da kupite, sigurno nećete pogrešiti.
Moram priznati da sam na aerodromu prilikom povratka molila Boga da mi ne otvore kofer jer bih ih sve zapuhnuo neprijatni miris kozijih i ostalih sireva 🙂 .
Osim svega ovo što sam vam ispričala, bilo je dosta i lepog začinskog bilja, voća, povrća i cveća
A onda moj favorit okupan suncem
A vama sam za kraj namenila dva poklona ovu crvenu ružu sa kapima jutarnje rose
i video putovanje u južnu Burgundiju.
Volela bih da čujem od vas kako vam se svidelo ovo neobično putovanje u južnu Burgundiju? Šta biste još želeli da čitate?