Zašto skijanje u Val Gardeni?

Zašto skijanje u Val Gardeni?

Oblasti za skijanje bih možda mogla grubo da podelim u dva dela:

1. Sella Ronda (poseban ski pass), poznatija kao skijaški raj, 6h neprekidnog skijanja, kružna skijaška ruta oko masiva Sella (u oba smera). Sella Ronda mora dobro da se isplanira kako se prilikom povratka ne bi zakasnilo na poslednji lift.Prava akcija za prave skijaše koji ustaju rano ujutru kako bi uhvatili prvi lift i poslednjim se vraćaju u hotel/apartman, a za nas koji smo više okrenuti špeku, rebarcima i ostalim blagodetima odmora u Italiji sasvim je dovoljna i
2. Val Gardena Ronda –  koji se prostire duž Val Gardene (Ortisei, S.Christina, Selva). Sva tri mesta su na neki način povezana, koristi se malo bus, malo se pešači, pa ko voli nek izvoli.  Obavezno koristi skijašku mapu prilikom obilaska ove celine, Ski mapa

Ako pak niste ljubitelj skijanja i za vas imam rešenje, preporuka je ovde

Ove godine sam propustila Sella Rondu, i skijali sam u oblastima Alpe de Suise, Monte Pane i Plan de Gralbe što pripada Val Gardena Ronda.

Do ALPE DI SUISE-a sam koristila HISHAM SHUTTLE (samo bez panike narode moj Miško je genije za vožnju, vozi čak i zatvorenih očiju :)).

Kakve su staze?

Najviše je bilo plavih i crvenih staza. Kada je lep sunčan dan, za mene je to najbolja oblast za skijanje. Osim što staze nisu zahtevne, odlično su povezane i dosta široke. Održavanje staza stvarno u ovom regionu ne treba dovoditi u pitanje. Topova za veštački sneg (ove godine je bilo dovoljno snega pa se nisu koristili) je bilo dosta duž staza, ratraci su redovno radili. Veličina skijališta je sasvim dovoljna za jedan dan poštenog skijanja. Svakako ako je lep dan poželiš da se uvališ u neki ligištul, pojedeš i popiješ nešto pre nego što nastaviš dalje.

Moje omiljeno mesto za pauzu bio je hotel Panorama, Hotel Panorama, gde sam se odmarala uz rebarca zajedno sa ostatkom ekipe. Posle takvog odmora, uvek sam imala istu želju, da me nešto torpeduje (pristala bih i na Miškovu vožnju u rikverc) direktno u hotelski krevet na dremku.

MONTE PANA I PLAN DE GRALBA

A kakve su staze…..pogledajte najbolje video…

Do Monte Pane najbolje je otići sopstvenim prevozom. Može se takođe stići kombinacijom skijanja na Alpe di Suisi i busom (to je onaj što se vere po planini i stiže sa jedne na drugu lokaciju za pola sata). Parking za nas koji idemo kolima je odmah ispred četvoroseda Monte Seura.

Zicara 23 Monte Seura zalazak:

Obično sam Monte Panu povezivala i za žičare u delu gde je i Plan de Gralba, pa je to bilo sasvim dovoljno za jedan dan. Taj deo je imao nešto zahtevnije staze, ali je sasvim bilo dovoljno i plavih staza. Ove godine su skijaši mnogo voleli da prave hupsere na stazama, ali bili su uviđajni prema onima koji ih ne vole, pa je jedan deo staze bio normalan, mogao si da se spustiš bez infarkta.

Kakvo je vreme?

Bilo je i tmurnih, ali i sunčanih februarskih dana. Put do Monte Pane je izgledao ovako:

Suprotna strana planine u odnosu na Monte Panu:

Pogled na dolinu gde je St.Christina (druga opcija za skijanje).

St.Christina:

Planinske kolibe iz tog kraja gde smo odmarali u toku dana. U ovom kraju najviše smo uživali u gulaš supi, saher torti, tiramisuu, šnicli milanese (ovo su deca obožavala).

Skijališna atmosfera nije bila ništa lošija nego na Alpe di Suise.

Maskirana ja na stazi

Diavolo:

A kakav WC?

Ono kada moram da pomenem nešto što se možda ne pominje na ovakvim mestima. Ali ja stvarno moram pošto je ostavilo na mene snažan utisak. Jedna od glupljih stvari koje ću da pamtim u životu.

Ja na vrh planine, oko 2000 m, i kako to obično biva kada se nađete u sred nigde želite u toalet. Dok su se deca i suprug spuštali niz padinu na vrhu je bio i ovaj HUT (koliba) za odmor. Deluje malo i kao da je za piće i hranu s nogu tj skija. Rekoh, verovatno imaju toalet. Skidam skije i bacam štapove i jurim (koliko je to moguće u pancericama) do ulaza. Strelica za toalet i ja silazim niz stepenice. Dolazim do njega, kad ono …ja u čudu…..space shuttle….od toaleta … sve nešto sija oko mene, a ja kao Alisa. Ovo je bio jedan od naj „fancy“ toaleta (ako se uzme i lokacija na kojoj se nalazi) koji sam ikada videla u svom životu.

Fancy koliba:

Lavabo za pranje ruku se sastoji iz slavine sa tri pipe. Jedna je za sapun, na drugoj ide regulisana topla voda, a treca je sušač za ruke.

U samom toaletu fluoroscentna svetla svuda i sve se pokreće preko senzora. Spoljni deo vrata takodje ima svoj fluoroscentni dizain (kvaka je obasjana crvenim svetlom, ako je zauzeto, i zelenim ako nije), zatim posebno mesto gde možete da odložite rukavice, kacigu i jaknu.

Možda vama ovo nije ništa specijalno, ali ja sam stvarno bila u čudu, toliko truda, rada pa i novca uloženo u jedan toalet na vrhu planine gde u okolini nema ništa osim padina.

Odmah pored fancy kolibe nalazio se i snow park sa skakaonicama raznih nivoa težine. Bio je pun dece. Padali su ustajali, a onda iznova padali i ustajali, ali nisu odustajali.

I opet motivacija sa šargarepom

Ove godine sam najviše skijala i dogovor sa ostatkom ekipe je bio da se nagrade “skijaši” koji pređu najviše km. Izdržljivost i fizička spremnost mi je bila na proveri. Za ukupno 8 dana skijanja (jedan dan je bio HIKING-link na tekst o hikingu) prešla sam oko 200 km staza, što je za mene novi lični rekord. Moram priznati da mi je to pomoglo da održim telesnu težinu na nivou po dolasku, s obzirom koliko sam svraćala na odmorišta 🙂 . Neću pominjati da su me deca debelo prešišala u kilometraži.

Skijanje Val Gardena

Ako vas je ova opcija za skijanje Val Gardena zainteresovala pročitajte kako najefikasnije stići tamo- ovde.

Val Gardena se sastoji iz tri sela, odaberite jedno po vašem ukusu ovde.

Gastronomski užitak je za čistu desetku, a to se uverite ovde.