Miris zime u odlasku na severnom Jadranu
Putovanje u Italiju, Sistiana
Gde prenoćiti?
Sistiana, selo na severnom Jadranu, pored slovenačke granice. Pripada tršćanskom zalivu.
Ne znam da li bi me put ikada naveo u ovaj primorski deo Italije, da nije trebalo da prenoćim, kako bih olakšala put do krajnjeg odredišta, Val Gardene.
Hotel ili agro turizam?
Obično kada imam neko noćenje na putu u trajanju od jednog, eventualno dva dana, koristim booking, Booking ili još bolje njihovu mapu kako bi lokacijski (uz pomoć pointera kao na dole na slici) bolje osmotrili sve mogućnosti za prenoćište.
Preferiram agro turizme, ako za to ima mogućnosti, pre nego hotelski smeštaj, jer tako upoznajem „dušu“ te regije. Hoteli su sterilni i po pravilima koja su svuda slična. U agro turizmima vlasnici prenose gostima i običaje svoje kulture i načina življenja pa je užitak potpuniji. Ako nemate stroga očekivanja od smeštaja gde će Vam hotel biti adekvatniji, agro turizmi često nude i veći komfor od hotelskog.
Sistiana je malo selo, ali u njemu ima sve ono što je neophodno za normalno fukcionisanje. Jedan dan je sasvim ok da se provede u njemu i da uživate u svemu onome što se nudi. Naravno, u Italiji ste i nećete umreti gladni, šta više verovatno ćete pojesti više nego što ste i planirali. Oči treba nahraniti, a Italijani znaju čime se to najbolje postiže.
Moj moto, kao i uvek, je bio jedi sada plači kasnije (eat now, cry later).
Smeštaj
Favorit za smeštaj ovoga puta bio je Bonavia B&B, kuća sa dvorištem i zasebnim ulazom za goste.
U slučaju da se i vama sviđa možete se oprobati i u dobijanju popusta:
https://www.youtube.com/watch?v=EwkKR67Myqo
Prava porodična kuća sa vrlo prostranim sobama i trpezarijom kao najprostraniji deo. Elena je bila odličan domaćin. Jedna vrlo prijatna i energična žena, koja je vrlo tečno govorila naš jezik. Doručak koji je bio uključen je bio pravi italijanski (pršut, sir bri, kroasan, čeri itd). Jedno što bih zamerila bila je temperature preko noći u sobama. Zimogrožljiva ja, navikla da spavam na 23⁰ C, u bogatoj zemlji Srbiji, a bacili me tamo na 18 ⁰ C ….Kupanje sam obavila sa poskakivanjem i momentalnim uvijanjem u jorgane, ćebiće, čaršave, mislim sve što mi je palo pod ruku 🙂 . Ipak je bilo i dobrih strana te moje nenaviknute temperature, jer sve ono što sam pojela tog dana ubrzo sam i sagorela.
Šta sve videti?
Iako malo selo, imalo je šta i posetiti. Kuća je na pet do deset minuta vožnje do plaže i male luke Portopicolo.
U blizini je i zaliv Sistiana, prirodni rezervat Duino karakterističan po belim krečnjačkim liticama i retkim životinjskim i biljnim vrstama koje se samo tu mogu naći, Falesie di Duino. U daljini na litici se vidi i zamak “Thurn und Taxis” iz 1389 (iz iste godine kada smo i mi imali Kosovsku bitku 🙂 , Castello di Duino, koja je privatna rezidencija Princeze Torre e Tasso. Moguće je ući u 18 soba zamka, nemački bunker iz 1943 i posetiti park živopisnih boja raznolikog mediteranskog cveća.
Ima li plaža?
Plaže u trenutku kada smo mi stigli nisu bile najčistije moguće, ali sve je bio produkt prirode, ništa od komunalnog otpada.
Bilo je sveže u to vreme (početak februara), ali se ipak osećao dolazak proleća.
Verujem, da je tada još lepše.
Da li bi se vratila još jednom? Mislim, da, da. Barem na svežu ribu sa roštilja.
