Kako se pravi prava čokolada?

Čokolada kao asocijacija

Bliže nam se praznici i veliki deo nas će da nabije noseve u svoje vangle da napravi nešto slatko za novogodišnji tov. Vreme je da se hedonizam probudi u našim glavama i stomacima.

Ako, tako i treba…pa zbog čega smo cele godine bili na dijeti….nije valjda zbog Vučića 🙂 .

Najomiljeniji slatkiši među slatkišima su najčešće napravljeni od čokolade.

Jednom smo započeli tu priču i zašto je ona baš dobra i za decu i za školu ovde.

Soko Štark

Ne znam kako je bilo kod vas, ali u moje đačko vreme mLogo je bilo popularno da se školska deca vode u Soko Štark, a čemu smo se mi, naravno, svi radovali.

Dobro se sećam koliko su nas samo zastrašivali time da ne smemo ništa da iznesemo, ali da tamo ipak možemo i po nešto da probamo.

Kao da smo mi, deca, mogli u tom uzrastu nešto mnogo da pojedemo ili ne daj Bože odnesemo kući.

Toliko sam bila prestravljena, da ni krem bananicu nisam uzela, a sećam se ko danas da je bilo ….one se valjaju onako čokoladne po onoj pokretnoj traci……a tek najlepše želje…..ostade mi od ukusa samo seta.

Kada se sada osvrnem na to…BAŠ MI JE KRIVO što nisam bila drskija i više uživala u svemu tome 🙁 .

E sada tamo gde ja vas vodim ovoga puta mogli ste da jedete dok ne umrete i da odnesete koliko god…………………… ste imali para 🙂

Ovo je jedno putovanje u zemlju čokolade.

Nestlé i Favarger

Idemo opet u Švajcarsku u posetu dvema fabrikama čokolada, da vidimo, kako to tamo daleko izgleda i zašto su te čokolade tako ukusne.

Nestlé Fabrika (otkupila Cailler poznate švajcarske čokolade) se nalazi u mestu Broc blizu Lausanne-e i Montreux-a, region Gruyere (tu ima i dobrog sira i mleka pa je logično da su i čokolade izvrsne), a kako stići do tamo smo pominjali ovde, pa i ovde.

I Favarger fabrika koja se nalazi u samoj Ženevi, a kako stići pisali smo ovde.

Ali pre putovanja malo obuke, bez veze je da ne budemo obavešteni 🙂 .

Odakle nam je Bog poslao i hvala mu na tome

Ovaj magični ukus datira još iz 7 veka kada su kakao drvo Theobroma cacao gajili Maje (Maya) u centralnoj Americi. Onda je Cristopher Columbus po otkriću Amerike odneo kakao zrno u Španiju 1502, da bi gospodin Hernán Cortés koji je osvojio Meksiko (tadašnju državu Asteka) u ime Španaca dobio i konačnu ideju šta uraditi sa tim zrnom.

Astecki imperator Montenzuma je pokazao Hernán Cortés-u kako oni konzumiraju zrna kakaa, u obliku xocotlatl, preteča čokolade, pisali ovde.

Piće napravljeno od zdrobljenog pečenog zrna kakaa i hladne vode. Vrlo gorkog ukusa. Sa dodatkom meda, ekstrata vanile i raznih ljutkastih začina taj gorak ukus prerašće u sasvim nešto drugo, bez čega većina nas ne može ni da zamisli da mu prođe dan.

Onda je srećom postojanja Danaca krajem XVII veka nastala i topla čokolada.

Da bi uz pomoć naše zajedničke kreativnosti nastali svi ovi čokoladni kolačići:

1. Torta od čokolade i kikirikija
2. Smokve u čokoladi
3. Tart od čokolade
4. Čokoladni sir
5. Doboš torta
6. Čokoladni mančmelou
7. Čokoladni brownies sa sladoledom
8. Waffle sa čokoladom

Vrste čokolade koje se koriste u kulinarstvu

1. Nezaslađena – bez dodataka šećera, vanile, lecitina. Vrlo gorak ukus i u glavnom se koristi kao dodatni sastojak nekog recepta ili dekoracija.
2. Gorko-slatkog (Bittersweet) ukusa, sadrži šećer, lečiti, vanilu ima veći procenat čokoladnog likera pa je samim tim jakog intenziteta ukusa.
3. Polu-slatka čokolada ima sve što i bittersweet vrsta osim što ima manji procenat čokoladnog likera pa je i intenzitet slabiji, a malo više šećera.
4. Bela čokolada nema čekoladnog sirupa, ima šećer, kakao buter, mleko, čvrste materije, lecitina i vanile.
5. Čokoladni čips ili čokoladne mrvice se ne preporučuju za topljenje jer su previše guste kada se istope.
6. Kakao kao čokoladni liker koji ne sadrži mnogo kakao butera, a kao rezultat toga on se javlja u vidu suve materije tj. kakao praha.

3 top kombinacije ukusa

Sa Vinom – tamna čokolada i vino u prvi mah izgledaju neuparivo jer su i vino i crna čokolada jakih aroma. Ovde je uparivanje po principu slatko sa slađim, pa tako i slađe crne čokolade idu odlično sa desertinim vinima.

Kafom – uhhh, posle napornog dana kada poželim da sednem i odahnem malo…maštam o ovoj kombinaciji….crna kafa (glasam za espreso) i crna čokolada. Gutljaj crne vruće sa komadićem čokolade koji se momentalno istopi u usutima…..hmmmmmm……njam…njam,njam.

Solju – probajte čips i čokoladu, slaninicu i čokoladu…so i šećer dva sastojka za kojima naš organizam uvek vapi (koliko samo posolite paradajz 🙂 ? ), pa i kombinacija istovremenog konzumiranja ne može da omaši (pozitivno utiče na moždane receptore).

Činjenice o čokoladi

1. 16 od 20 top zemalja koje konzumiraju čokoladu su iz Evrope.
2. 66% konzumirane čokolade je između obroka – eto nama odgovora za višak kilograma.
3. 22% ukupne konzumacije čokolade se dešava između 20h i ponoći….živa istina setiću se ovoga kad god se mašim za vratanca ormarića u 22h.
4. Najviše čokolade se konzumira zimi.
5. Čokoladna industrija koristi 40% svetske proizvodnje badema i 20% svetske proizvodnje  kikirikija.
6. I muškarci i žene vole da jedu čokoladu, samo neki manje priznaju…ovoga puta su to muškarci …priznalo ih je samo 87% od ispitivanog uzorka, a žena 91%.

Mitovi o čokoladi

1. Čokolada nije uzrok pojave akni, nema naučnih dokaza na tu temu…ali decu pogotovo devojčice možete i dalje da plašite sa tim 🙂
2. Ne postoji korelacija između gojaznosti i konzumiranja čokolade. Tako u Americi gde je gojaznost najveća, konzumiranje čokolade je na pola količine od Švajcaraca. Finci konzumiraju 3,5kg čokolade godišnje, a poznati su po visokom stepenu oboljenja od koronarne bolesti.

Mračna strana čokolade

Robovlasničko društvo

Nije sve tako ružičasto kada se priča o čokoladi. Najveći zapadno afrički proizvođači kakaa (npr. Obala Slonovače) još uvek dozvoljava ropstvo na kakao plantažama. Ono što je najgore robovi su deca. Iako je nelegalno, primena zakona je prilično ograničena.

Kako svet pokušava da spreči ropstvo?

Najčešće pokušava da kontroliše lanac snabdevanja.

U Nestlé fabrici (Maison Cailler) u Broc-u izložena je mapa snabdevanja i putevi sirovina.

Pa ćete tako i na video snimku u nastavku videti koliko vode računa o tome sa kog kraja sveta od kog proizvođača dolazi koje zrno kakaa.

Kako čokolada može da utiče na zdravlje?

Preterana konzumiranje čokolade utiče na pojavu gojaznosti i dijabetesa. Stearinska kiselina koju su pronašli u čokoladi može da utiče na stvaranje krvnih ugrušaka u organizmu.

Bolest zavisnosti

Različite su bolesti zavisnosti….zavisimo od para, od zdravlja, od sreće u životu, od cigara, koka kole, pa i od čokolade.

Čokolada utiče na delove mozga koji su odgovorni za stvaranje zavisnosti. O ovome se još malo zna, ali treba povesti računa svakako.

Top 5 zemalja koje najviše jedu čokoladu

1. Švajcarska 10,14 kg godišnje po čoveku
2. Austrija 10,03 kg godišnje
3. Irska 8,83 kg godišnje
4. Nemačka 8,18 kg godišnje
5. Norveška 8,13 kg godišnje

Kako se pravi čokolada?

1. Kakao raste u plodovima (mahunama) veličine fudbalske lopte, punih pasuljčića (ili barem meni liči na to). Plodovi su prvo zelene boje, a onda zrenjem dobijaju žutu tj. žuto-narandžastu boju.
   
2. Njive kakaa se žanju i to ručno, mančetama, sakupljaju se mahune.
3. Onda se vrši fermentacija, tako što se pasuljčići iz mahuna stave u plitke posude kao tacne  i prekriju listovima banana. Radnici sa plantaža dolaze s vremena na vreme da okreću pasuljčiće kako bi se svaki jednako fermentisao.
4. Nakon fermentacije, a pre isporuke prerađivačima seme mora da se suši. Proces sušenja se najčešće odvija na suncu i traje od prilike 8 dana.
   
5. Transport do prerađivača
   
6. Kada dođe do procesa prerade u procesu proizvodnje čokolade, opne se skinu i kakao se peče. Za svaku vrstu kakao drveta procedura se u nekom segmentu prerade razlikuje, ali je u osnovi ista.
7. Onda se vrši mlevenje i pretvara se u kakao masu. Zagrevanjem te mase dobija se kakao liker kao mešavina kakao butera i šećera.
8. E onda odatle se ponovnim dodavanjem kako butera i začina dobijaju razni ukusi.

Nestlé Cailler Fabrika čokolade

Najpoznatija čokolada Frigor.

Ulazimo na velika vrata velike fabrike čokolade Nestlé.

Ovo je putovanje za svakoga, za celu porodicu, a deca će posebno biti srećna i zadovoljna.

Kupila sam kartu za 12,5 CHF, što je isto toliko Eura.

Dobila svoje slušalice i krenula niz hodnike, koji su u početku bili puni fotografija, njihovih proizvoda i nekih istorijskih tekstova koje sam čitala na zidovima.

Onda su se otvorila jedna velika vrata i performans je krenuo.

Priča je išla od drveta do finalnog proizvoda, kako je to nekad bilo, a kako je to sada, a završavalo se radionicom i degustacijom.

Degustacija

Bože, samo kada se setim koliko sam ja taj dan čokolade pojela…..mislim da za celu prethodnu godinu nisam pojela toliko.

Znate onaj osećaj, obrnete jedan krug oko ponuđenih tanjira, pa kao uzmete jedan, pa onda odete do drugog tanjira pa uzmete još jedan…..i tako više puta…………a onda posle nekog vremena počinjete da se okrećete da vidite da li vas neko gleda kako biste uzeli i deveti i deseti komad…..ali ni tu nije kraj….nego onda počnete da se vrtite u krug, kao slikam ovo , slikam ono….pa uzmem dva, tri…..pa onda i čitam SVE tekstove na zidovima, pa uzmem i levom i desnom rukom 🙂 odjednom…….i onda mi bude muka.

Tako sam ja taj dan ručala čokoladu, mislim i doručkovala, a i večerala.

Vidi se po tanjirima, kako je to išlo.

Ovde ima puno čokolade.

A onda i ovde…vreme stidnje nije prošlo..

Bela čokolada, meni manje interesantna.

A onda pogled sa strane, vidi se,već se bunarilo po sredini 🙂 .

Ovde malo više.

A ovde sam ja bila 🙂 , ostade samo malo…pa sam slikala u gro planu da ne vidite kolika je tacna bila 🙂 .

Ovde sam se osvetila za Soko Štark.

E sada dalje u obilazak….kada mi je već bilo muka od količine koju sam pojela…

Ono što je bilo interesantno, mogla se napraviti rezervacija za čokoladnu radionicu gde se moglo naučiti o preradi čokolade u slatke čokoladne deserte kao npr. pravljenje ganaša (učili smo ovde), temperiranje i izlivanje u kalupe (učili smo i ovde). Karta košta novih tračavih 🙂 12CHF za odrasle.

Jedno lepo iskustvo i druženje za celu porodicu.

Deo moga ulova.

I nekoliko korisnih linkova za posetu ovoj fabrici:

www.cailler.ch

Možete posetu fabrici obaviti i vozom, kao i voziti se u vozu čokolade 🙂 .

www. cff.ch

www.goldenpass.ch

Favarger

Druga fabrika čokolade sa tradicijom od 1826, ali koja se nalazi u predgrađu Ženeve, Versoix.

DOBRO DOŠLI!

Proces proizvodnje je sličan, pa se neću ponavljati.

Ono što mi je svakako upalo u oči prilikom dolaska u fabriku je i njihovo dostavno vozilo, crveni Chevrolet-u.

Eee, pa morala sam da se uslikam 🙂 .

Može se videti parkiran ispred zgrade fabrike.

Na kraju proizvodnog lanca i ova fabrika ima svoju prodavnicu.

Neki od proizvoda koji su se mogli kupiti za poklon i poneti.

I kao za dalju obradu.

Ovako je ovoga puta izgledao moj ulov + još po nešto sa strane.

Na kraju neki korisni linkovi kako posetiti ovu fabriku:

Obilazak fabrike traje 1,5h vremena, cena je 25 CHF za odrasle i 15 CHF za decu (<15 godina), a rezervacije se rade preko emaila: patrimoine@favarger.com

I oni imaju radionicu u trajanju od 2h i cena je 75 CHF po osobi, rezervacije na isti email.

Degustacija je u trajanju od 35-45 minuta, 15 CHF po osobi.

Gusarsko blago…

(neki statistički podaci i slike su preuzeti sa interneta, The world atlas of chocolate)