Kako je bilo na Beogourmet festivalu vina?
Ne znam da li je i ostalima koji su posetili Beogourmet festival vina prvog dana upalo u oči da je isto kao i prošle godine padala kiša. E pa meni jeste, i ovog puta sam se lomatala sa kišobranom i foto aparatom u isto vreme.
Ako mogu da primetim „ISTO TAKOĐE“ da je ovogodišnji Beogourmet Festival vina već sa vrata izgledao mnogo bolji, organizovaniji i elegantniji nego prošle godine.
Da biste se uverili u moje reči (krenite od stoljnjaka) podsetite se kako je bilo prošle godine ovde.
Beogourmet Festival Vina
Kada smo već kod poređenja ovog i prošlogodišnjeg festivala vina, na ovom je bilo italijanskih predstavnika iz svih regija Italije, od juga do severa. To je znak da je festival postao prepoznatljiv u regionu i da smo mi postali interesantno tržište za plasman italijanskih vina.
Bravo za nas!
Međutim, sa druge strane postavlja se pitanje…zašto prošlogodišnji strani predstavnici nisu bili i ove godine? Zašto su odustali od dolaska?
Na sajmu je glavni momenat u stvari distribucija vina, pa da li to znači da mi nemamo dovoljno dobre i ambiciozne distributere da plasiraju nova vina na tržištu? Ili je pak nešto drugo ili treće u pitanju?
U Italiji kada uđete u najobičniji supermarket, na primer kao naša IDEA ili RODA, Tempo, vi možete da kupite ekstra dobro vino već za 7 eura, kod nas cene počinju sa Kovačevićima, Radovanovićima na oko 9-10 eura po flaši.
Neću reći da su Kovačevići i Radovanovići i ostali dobro-vinaši loši (i ja ih pijem), već da je usled jake konkurencije i velike ponude vina na njihovom tržištu, vina od 7 eura u prodavnici po flaši su bolja od ovih naših za 10 eura.
Krećemo od najboljih
Na V Beogourmet festivalu vina je ovoga puta svoje mesto rezervisao Chianti, Valpolicella, Valpolicella Ripasso Superiore i moj omiljeni Amarone.
Ova poslednja tri vina dolaze iz jedne vinarije.
Cantina San Cassiano
Vinarija se nalazi nedaleko od Verone u mestu Mezzane.
Šta reći o vinima, osim ako ih do sada niste probali krajnje je vreme.
Ok, ovo su vina srednje ka višoj kategoriji i koštaju oko 7 eura za Valpollicela i Valpollicela Ripasso i ako se dobro sećam 15 eura za Amarone.
Ovo su za mene bila ubedljivo najbolja vina na ovogodišnjem Beogourmet Festivalu vina.
Valpolicella je rubin crveno vino, sa tankom notom crvenog bobičastog voća. Ono što je važno, ukus se dugo zadržava u ustima i nemate osećaj da pijete alkohol iako je prisutan sa 13%. Odstajalo je 12 meseci u buretu od nerđajućeg čelika.
Ripasso još punijeg ukusa, ali ne i teškog, odlično za bilo koje uparivanje sa hranom. Ja ga često pijem uveče i to samostalno bez sireva ili bilo čega drugog. To vam je onaj osećaj kada se uvalite u krevet u dnevnoj sobi, udahnete jer je naporan dan pri kraju i cugnete guc vašeg vina kao odmor za dušu.
Za raliku od običnog Valpolicella ovo vino se čuva 6 meseci u običnom buretu i 6 meseci u barrique i ima 14 % alkohola.
Za mene i najbolje vino koje sam probala je Valpolicella Amarone (Amarone Riserva se nije testiralo prvog dana).
Hvata posle jedne čaše, provereno…Ima 15% alkohola. Proces se sastoji u posebnoj selekciji grožđa tokom godine kao i dugog i prirodnog procesa sušenja. Čuva se u hrastovim burićima 24 meseca, a onda dodatno 12 meseci u flaši.
Najbolje, nema šta!
Da, iste ove vrste, samo drugih proizvođača, postoje i kvalitetnija i bolja vina, punijeg ukusa i koštaju u maloprodaji u Italiji oko 25 eura.
Chianti i Toscana
Svima dobro poznat Chianti, toskansko vino. Bilo je više štandova iz Toscane što me prilično obradovalo.
Jedan mi je ostao u sećanju iz više razloga.
Zbog divne, nasmejane devojke iz Italije koja je plenila svojom energijom. Ona na festivalu nije prezentovala i reklamirala samo svoje vino nego celu regiju kao turističku destinaciju.
Naime, njihov Chianti dolazi iz Fattoria Dianella.
Ozbiljan web site i ozbiljna proizvodnja vina. Njihovo imanje nalazi se u oblasti Chianti DOCG, poznata po proizvodnji pitkih vina dubokog ukusa. Osim vina oni imaju da ponude i vrhunsku udobnost i neprevaziđeni odmor na svom imanju.
Kako ovoga puta već više nismo amaterke probavanje smo morale da ograničimo samo na najbolje prestavnike 🙂 .
Chianti Riserva je noble vino 🙂 . Ima snažan ukus i odlično se kombinuje uz italijansku kuhinju.
Ima tamnu rubin crvenu boju, čuva se 16 meseci u francuskim hrastovim burićima i dodatnih minimum 6 meseci u flaši. Buke vuče na crveno voće ima neku „spicy“ notu.
Chianti DOCG je tradicionalno vino. Buke je svežeg voća sa ukusom belog bibera. To je vino za svaku priliku, najbolje uz crveno meso ili na primer riblji paprikaš ako se servira na 16°C.
Tvrdi sirevi
Kako bi upotpunili ukus svih vina tu su i štandovi sa sirevima i tartufima. Za ovakav događaj najprikladniji su tvrdi sirevi pa je i njih bilo najviše.
Paški sir – Sirana Gligora
Direktna sa ostrva Paga na Beogourmet i Metro.
Još neki koji su bili drugačiji
Organska vinarija Plavinci. Sve samo prirodno. Suvo belo, Ćilibar i crveno vino Indigo.
Bugarski predstavnik sa dosta dobrim crvenim vinom.
Ono što sam zaključila da Kozlovića u Istri ima mnogo, pa evo ga još jedan koji se piše ovako: COSLOVICH.
Kod njih su maslinovo ulje, tartufi i vino nerazdvojna celina. Hedonizam u količinama 🙂 .
Posle Coslovicha..
„Nema onoga što malina ne može da popravi“ , što bi rekla moja vinska učiteljica 🙂 .
I francuski predstavnik sa šampanjcima Chateau de Bligny.
Ako volite šampanj vina, onda je prava regija iz koje treba da probate i pijete baš ova iz koje dolaze predstavljena – Champagne.
Negovanje tradicije je primarni zadatak, pa neka vina pakuju u flašama čiji oblik potiče iz XVIII veka.
I onda i svi ostali
Neki sa Sicilije…Mandrarossa
Pileum – Piljo, region Lacio
Kuća Vina – Beograd
A kako je vreme odmicalo, sve je bilo punije i punije.
Mi smo sa tartufima završile našu posetu, pa do sledećeg puta, hvala 🙂
