Fruškogorski biseri

Upoznaj Srbiju da bi je više voleo!

Video izlet na Fruškoj gori

Avanture kroz Srbiju započinjem sa Fruškom gorom i planinarima, rano ujutru već od sedam sati (ko rano rani sigurno spava u autobusu 🙂 ). Moram priznati da nikada pre toga nisam provela ceo dan na Fruškoj gori. Obično je to bilo odemo do nekog restorana na ručak i onda se vratimo kući.

Uvidela sam jako brzo da je jedna od popularnijih destinacija za boravak u prirodi, gde može da se uživa uz roštilj i fudbal za „dečake“, a devojčice mogu, neke lastiš, a neke odbojku, možda i fudbal što da ne 🙂 , pa i pešačenje.

Reka ljudi se slila toga dana na fruškogorske padine, sa rančevima i štapovima za dugotrajno pešačenje.

Kako smo otišli na Frušku goru?

Organizacija je bila u okviru planinarskog kluba “Policajac – Josip Pančić ”. Ako ste pomislili na policijski odred, ne, nisu bili sa nama policajci ili barem ih ja nisam prepoznala 🙂 . Ekipu iz Beograda vodio je Milan Vojinović koji je sve fenomenalno organizovao, a čak smo u povratku autobusom imali i prave domaće kolače (posne vanilice i oblande), njam…njam.

Izlet na Fruškoj gori

Trasa po kojoj smo ovoga puta mi pešačili je verovatno jedna od desetine trasa koje postoje na Fruškoj gori. Kuda ćete proći zavisi od toga koji deo Fruške gore želite da upoznate. Ja sam se ovoga puta odlučila za potoke i vodopade.

Manastir mala Ravanica je samo jedan u nizu od njih tridesetak koliko ih ima na Fruškoj gori.

Sat i petnaest minuta nam je trebalo busom do manastira u Vrdniku (poznatiji kao mala Ravanica) za koji se ne zna kada je sagrađen, a prvi podaci o njemu nađeni su iz 1566 godine.

Lepo mesto za pauzu i prvu jutarnju kafu i doručak.

Miris domaće kafe koji opija

Nakon što smo se obskrbili potrebnim jutarnjim „gorivom“, busom smo krenuli još desetak kilometara do Starih Ledinaca gde je bio i start pešačke ture.

Iako Starih Ledinaca nema ni na jednoj turističkoj mapi, a poznato je samo kao prigradsko naselje Novog Sada (nažalost) u njemu putnik namernik ima šta i da vidi, po nešto i da nauči.

Šta smo sve videli?

Ispred pravoslavne crkve koja datira iz 1829 godine je krenula akcija. Bilo nas je svih generacija, a bilo je i dobro utreniranih kućnih ljubimaca (moja bi kucita posle pola sata skakala meni po nogama da je uzmem i nosim kao malo dete).

Niski start akcije i iskustvo na čelu:

Puni energije na samom početku staze svi smo vukli napred i utrkivali se ko će da bude prvi. Prvi usponi mi nisu zadali glavobolje. Mada, kako je vreme odmicalo i mi prevaljivali kilometre i kilometre, “ nije sve jedno”.

Prva kraća pauza bila je na jednom od vidikovaca sa koga je pucao pogled na Novi Sad. Tu smo napravili kraću pauzu, kako bi mi početnici došli do daha, a neki profesionalci su se i kupali (“I tata bi sine, koliko je sve gorelo na meni i u meni” )

Prvo odredište:

Do Zmajevca (zmaja nismo zatekli), što nam je bilo i prvo zvanično odredište, nam je trebalo oko dva sata. Ali posle tih dva sata bilo je hip, hip hurray restoran Zmajevac (zmaja nismo zatekli 🙂 ) i odmor od dvadesetak minuta.

Kako je bio divan dan, najveći broj planinara je sedeo napolju. Nažalost nisam uživala u „specijalitetima“ tog restorana jer je bila prevelika gužva, pa osoblje ni piće nije uspevalo da posluži svima dok je trajala pauza.

U toku odmora dobro dođe sendvič i neko osveženje:

Pauza je bila oko 20 min nakon čega smo se odvojili u dve grupe, grupa za lakšu trasu i ona za težu tj. dužu trasu.

Nakon odmora nova staza

Izazov je moj izbor 🙂 , naravno ja na dužu. Izgled uvek vara, pa tako i da ćemo posle Zmajevca ići sve nizbrdo. Priroda je bila veličanstvena. Proleće se tek budilo, osim naših stopa po opalom lišću, čuo se i crvkut ptica i žubor potoka. Na putu smo imali razno-razne prepreke za savladavanje.

Preskoči ovde, zaobiđi tamo …

savi se dole..

Ko kaže da on nije sportki tip? 🙂

Neki su imali i časove poznavanje prirode, IV razred 🙂

Dok nismo stigli do bajkolikog vodopada, poznatijeg kao Lazin vir.

Drugi odmor

Tu se zadesila i poneka klupa za odmor i oporavak koju smo naravno iskoristili.

Napravili najbolje fotografije, ležali u travi sa pogledom uprtim u krošnje drveća.

Uživali u potoku.

I opet dalje

Odmor od pola sata je svima bio dobro došao, nakon čega smo nastavili ka vrhu Kraljeva stolica (507 m).

Staza je bila dobro obeležena i ko je pratio znakove pored puta nije imao mesta za brigu. Mada i da nije pratio, grupa je bila dobro organizovana, tako da kada jedan stane stanu svi…svi za jednog, jedan za sve 🙂

Znakovi pored puta:

Šetamo tragom, potoka, rečica i potočića….Pijemo vodu sa izvora i uživamo u svežem vazduhu. Kakve lepote Srbija ima…

I još po nešto..

Dalo se videti i flora i fauna. Po koji cvetić uspevao je razgrne još s jeseni opalo lišće i da se pokaže na putu. I tri srne su protutnjale šumom uplašene od našeg žamora. Šuma puna lipa, ima i hrasta i bukve.

Neki su pronalazili i pečurke.

Sat ipo hoda i Kraljeva stolica je bila savladana, ali to za nas nije bio kraj. Nakon kralja ide potok i to Tavni potok, odnosno krug se zatvarao u Starim Ledincima odakle smo se busom vratili do manastira mala Ravanica u Vrdniku.

Grupa se organizovano razišla po okolnim restoranima, nema ih baš mnogo (mislim 2), a ko je hteo mogao je i da se kupa u banji Vrdnik, voda  31⁰C.

Okrepljenje u bazenu posle napornog hoda prija i za dušu i za telo, svakako ako vas put nanese u banju Vrdnik nemojte da propustite. Kupanje ima za svačiji džep.

Hotel Premier Aqua, nešto fancy-ja varijanta.

I na kraju kraj.

Ukupno pređeno 19,9 km i 806 m uspona.