Ako danas niste bili, evo šta ste propustili

Beogradski Sajam. Sajam hrana piće.

Dan poslednji.

Ako danas niste bili na sajmu, evo šta ste sve propustili.

Poljubac

Sabah, zorom in the morning, ispred svih….ja..poljubih vrata..

Na FB stranici lepo piše za one koji valjda znaju da čitaju od 08 do 20h. Ja više puta proveravala, znajući sebe da neretko mogu i dan da omašim.

Ali dobro upamtite ovo od 08 ujutru, trebaće nam kasnije.

Dobro se nisam nacrtala u 9h ili ne daj bože još ranije… Ja došla, vrata zaključana…Srećom, imala sam da čekam samo 15 minuta.

I tako dok sam čekala, ljudi se kreću …dolaze …odlaze…u principu …rano je…subota je..

Parking polu prazan.

I sa druge strane.

Vidim još neki ljube vrata…i ostaju da sačekaju još neko vreme.

Malo hladno, aj preživećemo, nek se izlagači spreme i pripreme.

Stampedo

Ono kada se namoliše organizatori da otvore vrata, a onda svi odjednom pohrliše, na moje iznenađenje jer je do tog trenutka sve izgledalo mirno, tiho i kulturno.

Možda se nešto deli unutra, samo ja sam bila neupućena već po drugi put.

Posle inicijalnog stampeda, svi udariše glavom u obezbeđenje….i šta sad…ne može dalje..

Taki smo ti mi…

Nekako se teta sa biletarnice setila da dođe i proda nam karte i mi svi đuture uđosmo.

Nespremne izlagače

E sada na sekundu da se vratimo na ono početno radno vreme. Znači, otvaraju u 8h ujutru za izlagače, kako bi oni imali dovoljno vremena da pripreme svoje štandove do 10h kada se i vrata svečano otvaraju i za ostatak sveta…

E onda ona naša stara sramota…svi kukamo kako posao neće da dođe do nas, da nas nađe, da mi odspavamo naše radno vreme i odemo kući sa punim đžepovima para…

Izlagači nespremni, štandovi polu prazni, tek se sređuju, a ljudi spolja ulaze u nadi da će nešto videti.

Kolega Piroćanac se uspavao sve prazno (ovo je već 12:15 od prilike, a videćemo za 20min kasnije kada sam opet prošla tim delom).

Before (12:15)

After (oko 12:40)

Na prvom štandu sa desne strane od ulaza…mislim da su bili sa Kosova, tek su sređivali štand.

Onda, privukoše me lepe ove tegle i još lepši sadržaj. Priđoh da slikam, tek iskoči čovek, nasmejan srećom i reče mi da dođem kasnije kada više sredi štand jer još nije gotov….kasnije će biti lepši 🙂 .

On izgleda nikad nije čuo za izreku „Biti na pravom mestu u pravom trenutku“. Aj, lepe mu ove tegle, a još lepši sadržaj (opet).

Nezainteresovane promotere

Kako mladima objasniti da do lepog života neće stići igranjem igrica na poslu, sem ako im to i nije posao.  

Da je možda samo skrenula levo kod Albukerkira.

E, često ovih dana čitam redove „kako do posla, posle 40+ “ , koliko je teško, koliko nas neće ili ‘oće….

evo npr…..njoj i sa 20 godina su male šanse da prođe neki ozbiljan konkurs…

A da ne kažem da sam ovde provela neko vreme i da se niko nije pojavio ni da me pitam, što se muvam tu bez dozvole.

Ako me oči ne varaju…pa oni doručkuju…nemaju vremena za nas…posetioce..

Neke smo smorene, neki su paranoični

Zamišljena žena….kao da su joj sve lađe potonule….a možda se i umorila..rano je..

E sada oni drugi.

Privukao me njegov frižider i nešto što je bilo u njemu, a u opšte nisam mogla da ocenim da li je to slatko ili slano, žele ili nešto drugo.

Gledam …. gledam… krenuh da pitam…šta je u stvari to što je izloženo…reče čovek nešto….tri puta sam ga molila da mi ponovi… Kitnikez.

Naučih da je to najstariji vojvođanski slatkiš od dunja, a evo i recepta za zainteresovane ovde.

Tu mi o kitnikezu, ja ga probala, meni mnogo slatko, ali opet interesantno…nešto novo…ček dobro za tradiciju i blog….krenula da slikam…objasnim zašto slikam…a mladić meni kroz osmeh nemoj da slikaš, ja ću da ti pošaljem slike koje smo već napravili. Budem fina, objasnim ja da moram sa licinog mesta da imam slike….kako zatečeno, tako i rečeno….a on meni ni pet ni šest: „jes’ da slikaš moj kolač, a da napišeš kao da je tvoj„….

Šta bi odjednom…ostadoh u čudu…..zar se ja to susretoh se sa paranojom…

Prazno selo i poselo

Svi pobegli u grad.

Evo recimo …npr…ja…

Ja nikada ovaj deo ne bih držala prazan, tu bi bile neke devojčice, gospođe, žene u najboljim godinama i narodnim nošnjama koje znaju da štrikaju, pletu, predu vunu itd… Bilo bi to „živo“ prelo…ako već sve ovako stoji…samo da nije prazno…

Nikada da nije prazno uvek da se dešava nešto.

Onda malo leba i soli (to bi već na ulaz stavila), malo sapunjare, malo suvog mesa…nekog sira…(svaki štand da dotira po malo)…itd…Malo neke muzike, može i sa kompjutera….da dočaramo poselo…

Eee, a to sam ja…nisam organizator…pa možda je i bolje što nisam…

E sada nije sve tako i sivo bilo…neke zvezde su ipak zasijale…

Zvezde Danice

Ovde su se smejali od ranog jutra…sve na vreme…Kupih malo ovog sira, da i na mene pređe taj smeh…

Petrovački sirac i basa.

Eros paprika – ako niste znali i to postoji…zato je na ovom štandu bio najveseliji domaćin 🙂 .

Veseli domaćin.

 

Drugi izlagači sušenih paprika (sl.gore i dole).

Da li da vam ih pominjem OPET…Mesoprodukt Ruma…ako ste prvi put sada čuli za njih onda ste sigurno propustili ovo.

Stanislav Vulović iz Koceljeve, a mene nešto asocirali na „Stanimira i Stanimirku„ 🙂

„Stanimirka“ prava domaćica…

Bilo ih je i Boema.

Prava Pirotska peglana.

Sa jasnom deklaracijom:

A bilo je i degustacije, moralo se…zamirisalo…a imalo je i šta upecati za kod kuće.

A onda nedaleko odatle.

Domaća mozzarella, interesantnog izgleda…može da se kupi, čini mi se na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu. Ako sam pogrešila, neka me ispravi neko ko zna.

Al’ sir je ovo:

Brašno i kafa od hrastovog žira – prvi put videla u životu.

Uveličano.

Osim brašna i kafe od žira, mogao se naći i Kosmajski šejk (hrastov žir, beli kukuruz i resnik), Žirkomed (hrastov žir, med, nana, vitamin C) , Žirkosir (opet žir i kravlje mleko), a pa gde je žir tu je i krema 🙂  Krema Pecolex (ovog puta bez žira samo med, vosak, propolis).

Kada smo već kod krema i ljubavnih napitaka, bilo je i toga i to više od jednog štanda iako ne znam kakve to veze ima sa etno hranom. E pošto se ja već po treći osećam neobaveštenom, molim oni koji to bolje razumeju od mene da mi objasne.

Unapred hvala!

Najsjajnija Zvezda Danica koja je mene baš zatekla i obradovala jeste Socijalno preduzeće Radanska Ruža iz Lebana koje zapošljava kako oni sami kažu na njihovom website-u žene iz marginalnih grupa.

BRAVO ZA RADANSKU RUŽU!

A ovo su njihovi proizvodi.

I ceo štand.

Pa i da kupite….

Brašno, brenda Vodeničarka.

Belo i žuto, integralno pšenično, ražano, ovseno, ječmeno, heljdino i spletinu. Ali ima još nade, ostavljam vam email adresu: vodenicarka.ue@gmail.com

Med

i medovaču .

Razne organske proizvode.

Začine.

Ajvar.

Sušeni paradajz.

Homoljske mlečne proizvode.

Hercegovačke smokvice.

A i hercegovačku Evu… Adama sam upoznala za štandom 🙂 .

Meleme i za dušu i za telo (sok od jabuke i jabukovo sirće).

Grnčariju.

i kiso kupus:

Il možda turšiju.

Koziji sir od nekih već poznatih.

I onih koji će to tek biti.

Kolače.

One originalne iz Kikinde-od bundeva (prošli su dani Ludaje, a ovo je ostalo)

Tradicionalnu opremu za zimu.

jer čizma glavu čuva.

Da se pitate sa kakvom i čijom tradicijom imaju veze

Gumene bombone

Instant noodle iz kesice, na koje su deca najviše navaljivala (nažalost).

Da upoznate još jedne Jovanoviće

Malo li ih znate do sada…al’ dajte im šansu….ovi su neki slatki 🙂 .

Da se načudite imenima

Dalmatisnki pršut sa Zlatibora, Dalmatinska pančeta i Kulen…pa odakle…pa sa Zlatibora, naravno.

Pršutara Aćim sa Zlatibora i Novog Beograda.

Da uživate u narodnim dezenima

 

Da mislite slatko na svoju decu

i onda još malo

pa malo više…

Na kraju polako krenete kući (parking po završetku mog obilaska)

i možda zaključite da je dan bio uspešan, ali mi bismo to mogli bolje da organizujemo!