Ljubav na prvi zalogaj – italijanska kuhinja

Evolucija italijanske kuhinje

Odakle krenuti kada je u pitanju italijanska kuhinja. Nešto što traje vekovima ne može se predstaviti u nekoliko rečenica. Značajnije promene je doživela otkrivanjem Novog sveta i dolaskom krompira, paradajza, paprike i kukuruza. Ona je i najpopularnija kuhinja na svetu i naravno moja omiljena. Mislim meni je sve omiljeno iz Italije 🙂 .

Italijanska kuhinja odiše jednostavnošću. Što su recepti jednostavniji, njihov rezultat je ukusniji. To me podseća i na srpski roštilj, meso samo posoli i baci na roštilj. Nema nikakvih komplikovanih marinada i začina koji utiču na finalni ukus. Ne mislim da su svi ti začini bespotrebni i da kvare naše domaće meso. Mislim da treba uživati i u jednom i u drugom, ali na drugačiji način. Ja i ribu kada pečem na roštilju samo posolim…nikakve marinade….

Italijanska kuhinja

Šta su glavne stavke italijanskog gurmanluka?

Naravno vino, sir i kafa (mislim na espreso).

A koje su nam glavne asocijacije na Italiju?

Zar nije svima ista, pasta, parmezan, supa minestrone, rižoto, tiramisu, pica, sladoled i pesto sos?

Pršut, sir, vino, morski plodovi

Unutar Italije u zavisnosti od regiona različita je i kuhinja. Na primer, u severnoj Italiji jedu kuvana mesa, palentu, supe i bogate deserte. Oblast oko reke Po, poznat je po svom siru fontina. Na ovu regiju dosta je uticala i susedna Francuska tako da su puter i pirinač glavni sastojci.

Možda niste znali, ali Kampari (piće) potiče iz Italije, oblast oko Milana, a napravljen je od raznih trava. Takođe, severni deo Italije poznat je i po svom božićnom kolaču Panetone koji smo i mi pravili još zimus (recept preuzmi ovde), tu je i pesto sos, napravljen od pinjola, ovčijeg sira, belog luka, bosiljka i maslinovog ulja. Uvek je bolje praviti domaći, nego kupiti gotov u prodavnici. Probala sam više puta i ukusi ne mogu da se porede.

Cela Italija miriše i na svinjske proizvode (pršut), a i morske plodove. Meni uvek oči kolutaju kada vidim pršuterije, a njih hvala Bogu ima svuda. Pa zar vam ne ide voda na usta, dok mislite na to kako je tanko sečete i stavljate komade u usta koji se tope kao puter 🙂 .Kada sam u Veroni, ali to važi i za sve ostale delove Italije, uvek mogu da probam sve što je vrlo karakteristično za Italiju, pa plus možda i nešto više, ako baš ima nešto iz tog regiona što je poznato u svetu.

Tako da nikada ne propuštam paletu salama i pršuta (špek, pršut, milanese salama, pančeta):Pored mesišta karakteristično za oblast Firence je i Chianti grožđe i istoimeno vino. Moje omiljeno crveno vino srednje kategorije cena je Amarone, ima da se kupi i kod nas u vinotekama. Ako budete prolazili pored neke, probajte, nakon njega sva ostala momentalno padaju u zaborav (barem je to mij slučaj).

Sir

Najpoznatiji su sirevi: Pekorino, Rikota, Mocarela. Sve ovo svakako treba konzumirati tamo dok vam se ne smuči, jer je to jedinstvena prilika kakvu posle kod kuće nećete imati. Kod kuće, u našim prodavnicama su sve blede kopije, mada kada imate samo to nekada je i to više nego odlično.

Ovako u Veroni izgledaju neke od prodavnica sireva kojih ima na desetine, ali po manjim sporednim ulicama (možete da vidite i cene). U principu sve je značajno jeftinije nego u Beogradu, barem 40% . Zato ja kada se vraćam iz Italije izgledam kao pokretna salumerija i prodavnica sira…..a tek što zaudaram na one od koze i ovaca, sa više plesni i manje plesni 🙂 .

A sada i oni sveži poput rikote, obične kravlje mocarele i mocarele od bivoljeg mleka:Ja bih ovde ostala ceo dan

Uvek se pitam kada će naše ribarnice da izgledaju ovako:

Škampi i oradaHobotnica i kapesante (velike školjke na slici, odlične su, imaju da se kupe i kod nas na komad)Ijaoo moje gladne oči, treba ih nahraniti, šta da vam kažem 🙂 …a onda sam ih hranila po receptu ovdeI opet moje gladne oči, da mogu sve bih ovo u džepove trpala.

Nemojte da ja budem najgora među svom decom, da li i vi imate želju za ovim?

Kako se…?

Ako želite da budete profi u spremanju italijanskih jela, onda je najbolje da naučite neke štosove kako se:

Kuva testenina – 4l vode, 25 gr soli i 500 gr testenine, rezultat treba da bude al dente.

Rižoto – smo spremali ovde.

A evo kako to i Italijani rade u originalu….Jedan od agriturizama u Veroni je i Corte San Mattia gde sam boravila,  porodično imanje, domaća kuhinja, domaća vina, domaće masline.  Pogled od milion dolara, i ukusan rižoto, ali uživo spremanje (risotto u pesto sosu):

A onda i rižoto u raguu od magarca

Koliko se puta jede?

Ono što je vrlo važno kod Italijana jeste da imaju tri obroka i mnogo šoljica espresa između. Doručak je vrlo lagan, obično sa nekim pecivom i velikom šoljom kafe sa mlekom (cafuccino). Klasičan obrok se sastoji iz malih tanjira za početak sa pikantnim stvarima kako bi se otvorio apetit, a onda kasnije jedno ili dva glavna jela sa mesom, ribom, povrćem i salatom. Jednostavni desert na kraju i šoljica espresa.

Cappuccino se pije samo rano ujutru i ne posle 12h popodne.

Pasta

Italijani strogo vode računa sa čime koju vrstu paste jedu. Razni su oblici, špagete, fusili, pene, fetućine, taljatele, lazanje, kaneloni, lingvini , makaroni, farfale….a kad bi samo znali da smo mi to sveli po principu ko će ovo sve da pamti na samo dve vrste i to špagete i makarone 🙂 .

Pasta sa Corte San Mattia (ragu od patke):i slana tortica u sosu od parmezana (jaja i parmezan)Penne arrabiata, odličan izbor za predjelo, otvara apetit (Restoran na Lago di Garda). Moja verzija paste sa italijanskom kobasicom je ovde.

[/twocol_one]

Gde jesti?

Lingvini  sa morskim plodovima tj. kapesante, paradajz i krema od komorača:Baby hobotnice na rukoli i sa ukiseljenim komoračemItalijanska jednostavnost: samo usoljeni inćuni direktno iz teglice sa puterom, a tako dobro izgledaju. Ovde se otkriva još jedno italijansko umeće “smisao za lepo i atraktivno”.A sve ovo sam probala u jednom prelepom restorančiću (blizu Ponte Pietra) koji se zove Antica Torretta i koji je za svaku preporuku. Tu možete da i gledate pripremu vašeg jela.Ako ste zaljubljeni i želite jednu romantičnu večeru samo za vas dvoje obvezno idite u restoran Fontanina . Uživaćete u svakom trenutku i ukusu. uvek ćete ga se rado sećati. Kombinacije u jelovniku nisam ni mogla da zamislim kako izgledaju, a o ukusu i da ne pričam.

Gde ne jesti?

U jednom drugom restoranu, koji baš nije bio za najveći deo za pohvalu ulazi se desno iz ulice Corso Porta Borsari što je u stvari ova ulica na slici, čak se i vidi sa desne strane, upadljiva žuto-narandžasta zgrada:a zove se S.Euffemina:

Orjentacija je pored Piazza della Erbe I Gardello toranj (poznat je po satu na vrhu tornja), koji je decenijama bio zatvoren i otvoren je tek 2016: Moje jelo od svih nas koji smo se tu družili je bio bakalar sa palentom i na italijanskom Baccala alla Vicentina con polenta. Ostalo je sve izgledalo…znate ono kada kažete “onakooo”.Blizu restorana je i veliki broj drugih manjih barova koje sam pominjala za mogući mirniji večernji izlazak.

Gde na kolače?

Volim tu da prolazim jer ima dosta izloga sa kolačima, pa malo hranim oči :), ovoga puta slatkišima. Ako baš ne probam neki kafanski desert, onda svratim u ove poslastičarnice, a i dijeta je uvek od ponedeljka 🙂 , tako da sam mirna.Posle svega ovoga…mislim da me ni ponedeljak neće spasiti

Ako se nalazite u blizini Duoma (glavne crkve Verone), tu se nalazi odlična bašta za kraći odmor, naravno i sa kolačima. Pa zar nije rajski?

A moj izbor je pao na zelembać…kombinacija čokolade i marcipana (unutra malo patišpanja i čokoladni fil):Kako ja obožavam čokoladu, uvek je neki desert sa čokoladnom kombinacijom (svuda je čokolada i spolja i unutra), pa i ovaj koji sam jela na Lago di Garda. Imala sam sreće pa sam maznula poslednji, a onda su svi gledali u moj tanjir 🙂 .A kada smo u kućnoj varijantama, tu je i odlična domaća krostata…koju smo smazali brzinom svetlosti.Malo smo joj dodali sezonskog voća:Uvek mi je bio izazov održati liniju kada sam u Italiji, da li u prolećnom ili zimskom provodu. Ima dosta jednostavnih i dobrih ideja za ukusan obrok. Kuvaćemo dosta na italijanski način, jer ne oduzima mnogo vremena u ovim brzim danima.

I za kraj dana kada sam umorna od svog istraživanja uvek mi prija čaša domaćeg vina u društvu dobrog prijatelja. Ovoga puta smo bile i van grada u Agro turizmu San Mattia.

Živeli!

Kad ovo sve isprobate jedino što vam ostaje je da čekate sledeći dolazak. A u međuvremenu ste od ponedeljka na dijeti 🙂 .