Sočne i mekane waffle

Znate onaj osećaj kada vam se jede nešto slatko, ali nemate pojma šta? Eee, u tom sam stanju bila poslednjih nekoliko dana. Šta god mi je palo na pamet ili je dugo trajala priprema ili nisam imala sve sastojke, a baš me nešto mrzelo da izlazim do prodavnice. Čokolade, crne, mlečne, sa lešnicima, bez lešnika su mi sve već dosadile. Baš sam bila očajna 🙁 .

A onda u celom tom očaju usledile su asocijacije koje su me dovele do pravog izbora. Napolju sunce sija, setih se mora i Grčke, a onda girosa i suvlakija, a gde je i slano tu je i slatko, pa dođe miris palačinki i onda konačno…pa da, jedu mi se waffle.. 🙂 . Ali, one „bogate“, kada stavite na njih sve što imate, a i stavili bi i ono što nemate, ali samo da ih imate 🙂 . Evo i sad mi ide voda na usta kada pomislim na njih, a i osmeh mi se vratio na lice 🙂 .

Iako me je Grčka asocirala na waffle one inače potiču iz Belgije. Najpoznatije dve vrste waffle su Brussels i Liège waffle. Liège waffle su daleko popularnije i njihov originalni recept se čuva kao „tajna“. Manji su, slađi i gušći u odnosu na Brussels waffle. Inače spadaju u kategoriju „street food“ (ulična hrana tj. slatkiš) i vrlo su jednostavni za pripremu. Postoji već na hiljade različitih recepata za waffle…waffle sa povrćem, sa slaninicom, sa jajima, sa sladoledom, nutelom, eurokremom, voćem..

Kao dete, mama mi je često pravila bakin kolač. Verovatno se sećate tog slatkiša iz detinjstva, nešto kao waffle, ali nije waffle. Taj bakin kolač sam više volela slan nego sladak (sa kačkavaljem je bio moj favorit). Ako treba da biram između waffle-a i bakinog kolača, biram waffle 🙂 .

Liège waffle su malo komplikovanije za pripremu (vremenski) nego što je meni u tom trenutku bilo neophodno. U njih ide dodatno kvasac i med.  Za prvi put ide jednostavan osnovni recept, da ne zeznem nešto u startu 🙂 , pa opet da ostanem bez slatkog . Jedino bez čega ne mogu da ih napravim, a da izgledaju kao prave je „waffle maker“ ili aparat za waffle. E tih kućnih aparata za waffle ima raznih, manjih, većih, okruglih, četvrtastih, skupljih, jeftinijih, onih koji prave deblje waffle i oni koji ih prave tanje.

Moj je vrlo jednostavan i cenovno pristupačan, uključiš (on/off dugme), zagreješ (crvena/zelena lampica), sipaš testo, poklopiš i izvadiš gotove waffle (odokativna metoda), lak za održavanje, a u sebi ima i delove za tople sendviče (to je već dečiji biznis) itd.

Recept u nastavku je najjednostavniji mogući. Jedino na šta treba obratiti pažnju je kod razdvajanja belanaca od žumanaca. Ako vam upadne žumance (i najmanji deo) u odvojeno belance, mućenjem belanceta nećete dobiti čvrst sneg. Međutim, nemojte to da vas obeshrabri, nastavite sa mućenjem i svakako pomešajte smese u žumanaca i belanaca jer usled te nezgode waffle neće biti samo fluffy, ali će ostati jednako ukusne 🙂 . Moja baka je često govorila kada joj nešto ne uspe, „nema veze i ovako se sve  to smulja u jedan stomak“ 🙂 .

Ja sam napravila veću smesu nego što nam je bila potrebna, pa sam deo prebacila u plastičnu kutiju i stavila u frižider, sutradan za doručak. Ono što sam ispekla, a nismo pojeli, opet je radila plastična samo ovog puta kesa (ziplock) pa u frižider (ostaće mekane do sutra ujutru, samo ako vam se nisu osušile pre garažiranja u frižider – provereno za jedne sam se zeznula kasno sam ih ubacila u kesu 🙂 ).