Lubenica sa fetom i biberom

Lubenica sa fetom i biberom

Ovaj neobičan spoj ukusa, lubenica sa fetom i biberom, je jedno od omiljenih predjela koje pripremam u sezoni lubenica. Novi i nesvakišanji ukus.

Iako se kod nas jede samo crveni deo u svetu je to malo drugačije. Semenke se suše i koriste kao užina, a kora se kiseli i kao takva primenjuje u kulinarstvu. Kora koja se kiseli se koristi samo od organiski sertifikovanih lubenica, gde se u potpunosti zna poreklo.

Kako su putovale?

Veruje se da je lubenica poreklom iz Afrike nastala pre nekoliko hiljada godina, a svoj put do Evrope je prevalila preko Azije.

Sada, najveći proizvođač lubenica je Kina (pola svetske proizvodnje), a proizvodnja u Evropskoj uniji ne prelazi 5% ukupne svetske proizvodnje.

Šta kaže legenda?

Dolazi iz Vijetnamske kulture, nažalost ne pominje se kao lubenica sa fetom i biberom, ali deklariše lubenicu kao simbol sreće.

An-Tiem je po naredbi svoga oca i kralja, Hung Vuong Petog, prognan na pusto ostrvo.

Princ je morao da se snalazi za vodu, hranu i utočište. Sagradio je mesto koje ga je štitilo od vremenskih prilika, iskopao bunar, i lovio ribu i divlje životinje za hranu. Jednog dana niklo je pored njega nešto veliko, okruglo i zeleno. Rasekao je na pola plod, ali se nije usudio da ga proba.

Dani su prolazili, a kako je vreme bilo sve toplije, nestajalo je vode. Jedan dan je bio toliko umoran i žedan da je od muke bio primoren da proba plod. Osetio je vrlo osvežavajući i sladunjav ukus, koji mu je utolio žeđ. Kako je uvideo da se nije otrovao, počeo je da ih umnožava. Ubrzo je celo ostrvo bilo prekriveno zelenim voćem.

Najednom se dosetio da iskleše svoje ime i ime ostrva na zeleno voće i baci u more. Kasnije su moreplovci pronalazili plutajuće voće sa njegovim imenom i pokušavali da pronađu ostrvo i njega. Vest o čudesnom zelenom voću se proširila kontinentom. Ubrzo su ga pronašli i trgovci koji su ga sve češće obilazili.

Cela ta priča došla je i do njegovog oca kralja Hung Vuong Petog. Kralj Hung Vuong Peti je bio veoma ponosan što ima sina koji je bio hrabar i sposoban da prevaziđe sve teškoće bez ičije pomoći.

An-Tiem se vratio na „sud“, ali je i sa sobom poneo zeleno voće da ga ponudi kralju. Otac ga je oslobodio i dao mu je njegovu krunu tako da je An-Tiem postao novi kralj, Hung Vuong Šesti.

Od tada je plod nazvan „dua Hau“ i postao je simbol sreće i ljudi su ga često darivali kao novogodišnji poklon.

Da li je kuckanje u lubenicu jedini način za njen odabir?

Nekada nismo kupovali lubenicu manju od deset kilograma. Danas, kupujemo i na pola. Nije jadac u ceni, već u lenjosti. Ono što sam primetila je da kada kupimo celu, svako čeka da neko drugi je iseče. Ako kupim na pola lakše prihvatamo obavezu sečenja.

Kada je lubenica isečena, onda na osnovu mog dugogodišnjeg iskustva biram onu sa tamnijom crvenom bojom bez da je prožeta bilo kakvim beličastim nitima (da je smanjeno na min). Semenke takođe trebaju ili da budu tamne ili skroz bele, dve krajnosti, nikako nešto između.

Ako kupujem celu lubenicu ima nekoliko stvari na obratim pažnju.

• Prvo je njena težina. Potpuno zrela lubenica mi izgleda teža nego što bih očekivala za veličinu koju vidim. Sadržaj vode se povećava sa zrenjem i u jednom trenutku treba da predstavlja 90% njene težine.
• Deo kojim lubenica naleže na tlo, ako je taj deo beo ili zelen lubenica verovatno nije još sasvim sazrela. Ako je pak kremaste žute boje i na suprotnoj strani kora relativno glatka i zatupljena, ali ne i sjajna velike su šanse da je dobro zrela.
• Jedan od načina, ali ne i jedini je i kuckanje u lubenicu. Kucnem i ako čujem „bass“ zvuk to je dobar znak. Ako je to „soprano“ verzija, onda nastavljam sa potragom.

U svakom slučaju iako se trudim da na sve obratim pažnju kada je već cimam sa pijace, nekada umem i da omanem, ali ne tako često. Poenta je da više lubenica pojedemo nego što bacimo u toku sezone 🙂 .

Kada je biram za recept lubenica sa fetom i biberom, uvek kupujem isečenu, jer što je slađa recept je uspešniji, a samo tako mogu na vreme da ocenim kvalitet.

Kako smo je ispratili?

Na velika vrata, kako je i došla 🙂 .

Dočekana u već isprobanim kombinacijama:

1. Napraviti u blenderu pire od lubenice (rešiti se koštica), dinje i kivija. Dodati malo jogurta i služiti kao osvežavajuću hladnu supu.
2. Lubenica kao deo velike voćne salate.
3. Lubenica, tanko sečeni crni luk, so i biber 🙂
4. Smoothie od lubenice i mente
5. Grožđe, dinja, lubenica, menta, limunov sok i med

Ispraćena kao lubencia sa fetom i biberom. Najbolje je da koristite somborsku fetu, ne grčku jer ima malo teži ukus. Takođe je preporuka da se samelje biber u trenutku kada se servira jer mu je jača aroma. Možete da dodate još mente po ukusu i da prelijete ili medom ili maslinovim uljem. Ja sam ovog puta koristila redukovano balsamiko sirće, koje možete kupiti i kao gotov proizvod u supermarketima ili napraviti svoju varijantu (kuvati šećer i obično crno balsamiko sirće dok se masa ne redukuje i postane lepljiva)

I tako dok sam se smela oko foto aparata neko je iskoristio svojih pet sekundi….iiijjuu…ode i poslednja lubenica sa feta sirom 🙂

A sada kako ste vi kombinovali ove godine lubenicu?